Најновији документ америчког конгреса под називом „Акт о превенцији руске агресије 2014″ у планове укључује и Србију

Најновији документ америчког конгреса под називом „Russian Аggrеssiоn Prеvеntiо Аct 2014″, односно, „Акт о превенцији руске агресије 2014″, који се бави Русијом кроз детаљан план операција САД и НАТО-а на простору Европе и Евроазије, укључује и планове за Србију.
 

Наиме, према овом документу, за период од 2015. до 2017. године САД намерава да уложи 10 милијарди у тзв. процес ширења демократије у Русији, а укупна сума предвиђена за све операције, укључујући и јачање војних НАТО капацитета у Европи и Евроазији, те војну сарадњу са другим земљама у Европи и Евроазији износи 30 милијарди америчких долара.
 

Популарни руски портал Континенталист је одреднице у овом документу који се тичу јачања демократских институција у Русији од стране САД-а протумачио као почетак „руског мајдана“, односно, као прву фазу операције свргавања Владимира Путина са власти.
 

Документ се бави и Србијом, али и Косовом, а НАТО у овом документу јасно дефинише план сарадње, између осталих земаља, са „војском Косова“.
 

Оно што открива овај документ јесте план Америке да кроз сарадњу са ЕУ чланицама направи нови систем финансирања путем којег ће упумпавати новац и у војску Србије.

Тачније, судећи према овом стратешком плану САД-а, од 2015. године у Србији ће доћи до снажније промоције евроатлантског војног савеза, односно, да се за очекивати снажнији притисак на власти у Србији да заузму отворенији став према чланству уНАТО алијанси.
 

САД планира да Србију стави у низ земаља које је Русија већ означила као потенцијалне НАТО претње, а то су Украјина, Грузија, Молдавија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и тзв. „Косово“.
 

Сасвим је јасно да јачање војне сарадње европских земаља са НАТО алијансом од 2015. године ће бити директно антируско деловање, јер је реч о спровођењу стратешког плана САД-а који се званично зове „Акт о превенцији руске агресије 2014″.
 

Овим документом је САД званично потврдила оно што Русија већ годинама тврди, а Бела Кућа пориче, а то је да ширење војне сарадње са европским земљама има директан антируски карактер, те да су деловања НАТО алијансе по Европи заправо усмерена директно против Русије.
 
Документ је опширан, али под тачком 304. се дефинише војно-безбедоносна сарадња са земљама које нису чланице НАТО и међу њима је Србија.
 

Документом се планира јачање односа и интеракције оружаних снага низа земаља од којих је већина огласила тежњу ка НАТО чланству попут Украјине, Грузије и Црне Горе.
Документом се планира и оснивање новог фонда. Фонд за европске партнере НАТО алијансе (NATO Еuropean Partners Security Fund) који, како је то дефинисано званично, има за циљ подршку јачању и ширењу војне сарадње НАТО алијансе са набројаним земљама у Европи. То су Украјина, Грузија, Молдавија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Србија и „Косово“.
 

У документу се такође јасно дефинише „оружане снаге Косова“, што открива да је план стварања војске Косова стратешка одредница САД-а од које се неће одустати.
 

У оквиру плана деловања овог новог европског НАТО фонда стоји и план билатералне и мултилатералне сарадње набројаних земаља и извесно је да ће пред српске власти током 2015. године доћи и захтеви о заједничким војним вежбама и другим видовима сарадње и са тзв. војском Косова. Према већ виђеном рецепту, највероватније је да ће се отпочети са мултилатералним видовима сарадње, где би уз Србију и низ других земаља се појављивала лагано и војска Косова.
 

Узимање 2015. године као године почетка снажнијег ширења и јачања НАТО алијансе у Европи није случајан и само је делом инспирисан „украјинском кризом“, јер је то година званичног стварања Евроазијског Савеза.
 

Документ је предложио један од највећих антируских политичара у Америци, Џон МекКејн,  а на њему је радило 26 политичара републиканаца.
 

Из свега се јасно види да је у овој стратегији САД-а, усмереној ка борби против Русије, циљ да се период од 2015. до 2017. године посвети утврђивању позиција НАТО алијансе у Европи, а обзиром да Србија није изостављена ни у једној тачки ове стратегије, где се Србија поставља заједно са земљама које теже чланству НАТО-а и које САД жели да афирмише у борби против Русије, или како документ каже, против „руске агресије“, власти у Србији ће бити изложене огромном притиску да свој курс окрену ка чланству у НАТО алијанси.