Широко је распрострањена предрасуда да се проституцијом и другим моралним непочинствима баве само жене нижег социоекономског и школског нивоа. Заправо, проституција и други видови нећудоређа распрострањени су и у горњим социоекономским слојевима. Заправо, она у њима цвета.
Проституција је у Србији забрањена, али то не значи да не постоји. Она се одвија на неофицијелан и нелегалан начин. У томе предњачи женска студентска омладина.
1. Посрнуће наших девојака
Идеју о моралном стању нашег друштва можемо добити ако се запитамо: који је број девојака које невине улазе у брак? Тај број је лакше изразити у промилима него у процентима. Не само да је недевствени улазак у брак нешто сасвим уобичајено, него је и ванбрачна трудноћа нешто сасвим уобичајено. Скоро половина зачећа догоди се ванбрачно, а око четвртине деце која се роди – роди се ванбрачно. Било би их још толико када девојке не би полетеле да се удају чим открију да су трудне. Често је једини начин да младу приволите на венчање тај да остане трудна.
Али са откривањем трудоноће проблеми за мушкарца тек могу да почињу. Понекад није лако девојци знати с којим момком је остала трудна. Тада неке девојке могу пасти у искушење да трудноћу лажно припишу свом фавориту. Приликом генетског испитивања очинства установи се да је око 30 посто приписаних очинства лажно. Такве трагикомичне ситуације узроковане су ниском моралном свешћу и савешћу наше женске омладине. Али наша интелигенције за њих увек проналази оправдања.
Велики број девојака не жели да се уда за оца свог будућег детета, па роди ванбрачно. Још је већи број девојака које „проблем” реше тако што изврше утробно чедоморство.
Чак и ако се девојка неким чудом уда за вас, ви и даље немате никакве гаранције да ће вам она бити верна. Удате жене се неретко упуштају у ванбрачне сексуалне односе. Данас су они толико чести да је та појава скоро потпуно изгубила моралну стигматизацију. Појам прељубе скоро је потпуно непознат. Готово се у потпуности изгубила свест да је прељуба морални преступ.
Не само да су прељубнички односи чести, него и раставе бракова. Сваке године се у Србији разведе око 7.500 бракова. Другачије изражено, скоро сваки трећи брак се распадне. Међу подносиоцима захтева за развод око две трећине су жене.
О стању полног морала код нас говори и чињеница да има много оних који не живе брачним животом, иако су формално у браку. Када би се такви случајеви узели у статистику, број растављених бракова вероватно би досегао половину.
Црну слику нашег моралног стања употпуњује и чињеница да цвета живљење у блуду. Блуд се у круговима учених еуфемистички зове кохабитација – заједничко живљење. Порасту кохабитације доприноси и правни систем који је изједначио брак и кохабитацију. Ако кохабитација има исте правне последице као и брак, чему онда склапати брак? Обесмишљавању установе брака највише доприноси наша правна интелигенција.
2. Посрнуће наших интелектуалки
Нису законодавци једини који обесмишљавају брак. У томе их следи читава кохорта интелектулаца. Међу интелектуалцима – посебно уметницима – прељубнички и блуднички односи готово су професионална обавеза. Међу „просветним” радницима превладава уверење да је брак нека ретроградна установа. Нисте прави интелектуалац, а још мање уметник, уколико држите до светости брака. Ваша је скоро професионална дужност да ту установу исмевате.
Кризу брака својим ставовима и примером посебно подупиру школованe жeнe. Степен школске спреме жена стоји у директној корелацији са процентом безбрачних и бездетних жена. Што је девојка школованија постоји већа вероватноћа да ће остати неудата. То је психолошки разумљиво: са сваким степеном школске спреме расту и девојачки брачни критеријуми. Борећи се за каријеру девојке често „забораве” да се удају. Али зато свој еротски живот надомештају многим „везама” и „везицама”, како се еуфемистички зову блудни односи. Укупни ефекат таквог животног стила је морална декаденција целокупног друштва.
Не само да су интелектуалке склоне избегавању брака, него су склоне и да из њега брзо изађу. Интелектуалке чешће него неинтелектуалке подносе захтев за развод брака или га изазивају својим понашањем.
Не само да су интелектуалке склоне безбрачности и разводу, него и бездетности и монопедији – имању само једног детета. Неинтелектуалке у просеку имају више деце него интелектуалке. А интелектуалке које имају дете – често га имају ванбрачно. Наше интелектуалке су стекле огроман број права и друштвених привилегија, али су изгубиле свест о својим дужностима и одговорностима. За нашу моралну декаденцију одговорни су сви, а посебно интелектуалке које својим примером и ставовима неморал подстичу и оправдавају.
3. Dolce vita
Mногешколоване девојкеотворено изражавају став да не желе да се удају. То је и разумљиво јер их после дипломирања вероватно чека запослење у јавном сектору и „сладак живот”. Њима је живот фантастичан: младе су, налицкане, образоване, пожељне, са довољно пара од неког бесмисленог посла типа PR. Оне се бацају на провод и уживање, путују по свету и мењају мушкарце као чарапе. Маштају о принцу на коњу и цинично изјављују да наилазе само на коње. Женска чељад су нам превише распуштена.
4. Закључак
У Србији постоји класа школованих девојка склоних лакомисленом понашању. Лако се упуштају у флерт и блуд. Број ванбрачно рођених статистички је индикатор тог понашања. Уништавању брака и породице доприносе и законодавничка класа која је правно изједначила брак и кохабитацију. Урушавању брака дају свој допринос и радници у „култури” који сматрају за својом светом дужношћу да брак омаловаже – представе га као ретроградну установу. Брак деградирају и лингвисти који све блудне називају еуфемистичким изразима (слободна веза, кохабитација итд.). Укупан резултат све то антибрачне агитације јесте морална и демографска декаденција друштва.
Одсуство моралне свести наших школованих девојака последица је систематске пропаганде антипородичних вредности. Ту пропаганду шире многобројне феминистичке организације. Оне су кључни агенс нашег слома породничних вредности.
Ипак, највећу одговорност за урушавање брака сносе наше интелектуалке. Оне само истичу своја „права”, а заборављају на своје дужности. У трци за каријером имају склоност да забораве своје дужности као супругâ, домаћицâ и мајки. Нама нису толико потребне школоване девојке колико моралне девојке. Боље је срести једну смерну и честиту неинтелектуалку, него бити окружен буљуком интелектуалки које се понашају као проститутке.