Уралски торањ у Пизи

На сат вожње од Јекатеринбурга налази се стари град Невјанск. Пре више од 300 година у Невјанску је започео развој рударске индустрије на Уралу коју је основао Акинфиј Демидов. Овај истакнути предузимач чувен је и по томе што је у Невјанску изградио једини у Русији накривљени торањ.

Име архитекте Невјанског торња историја није сачувала. Торањ је пун тајни. Не зна се, на пример, зашто је потребна соба на њеном шестом спрату где се шапат у једном углу чује у другом. По облику торањ посећа на руски звоник и богато је украшен архитектонским орнаментом. Израстајући из деветометарског квадрата у основи, како се диже у вис скоро до 58 метара, торањ се нагиње по вертикали на један метар и 80 центиметра. Подигнут је 1738. године. Али зашто, то је још једна загонента, рекао је директор Невјанског историјско-архитектонског музеја Анатолиј Маљутин:

- Ради чега је био изграђен торањ, до данас није утврђено. Кажу да је Демидов подигао споменик својој величини. Постоји легенда да је он направио себи малу Италију: ево, у Италији стоји торањ у Пизи и пада, а мој ће стајати наклонивши се и неће пасти никад.

Нејвански торањ је занимљиво и по својој ”опреми”. У Русији с почетка 18. века такви предмети су могли да чине понос грађевинама чак у Москви и Петербургу, наставља Анатолиј Маљутин.

- Код нас стоји права кугла-громобран која је била на кули, искована рукама ковача. При томе милиметарски челик и ковање данас, вероватно, чак помоћу апарата не могу сви да направе тако као што су ковачи Невјанска направили ручно. Ветроказ је до данас у добром стању, сат на торњу, не знам, у Енглеској вероватно нема таквог старог сата као код нас. Он је из доба Демидова и ради до данас — мелодија свира, откуцава време, откуцава интервале, све као што треба.

Невјанска кула је главни, али не једини објекат локалног историјско-ахритектонског музеја. Овде може да се види доста реткости: међу њима су 18 невјанских икона, направљених у псоебној традицији која је рођена само у Невјанску, каже сарадник музеја Олга Крјажевских:

- Невјанска икона појавила се као појава у 18, почетком 19. века у неколико породица, тачније не у монашкој средини, већ управо у световним породицама које су се бавиле иконописањем. Особеност невјанске иконе је у томе што су то врло сликовите иконе. Најважније је обиље зелене боје и злата. На неким иконама може да се виде уралски пејзажи. Код нас је изложен и 18. век, и 19. век, и 20. век. И сада постоји наставак ове традиције у Невјанску.

Ускоро у Невјанском историјско-архитектонском музеју ће се појавити још неколико необичних објеката. Као прво, музејски радници су решили да раскопају и уреде легендарне демидовске подруме. Колају гласине да се они налазе испод торња. Али музеј сматра да треба копати испред торња — на територији прве Демидовљеве фабрике. Као друго, музеј намерава да посвети своје посетиоце у тајне израде злата и платине која је некада цветала на Уралу. Ради тога се припрема вештачки поток са тобоже златним песком. Злато ће, наравно, бити замењено другим металом, али уз мало маште и овде ће моћи да се осети права златна грозница.

Олга Бугрова,