Хрватска: хомосексуалци у закону

Да ли ће закон о партнерству лица истог пола постати последња у низу либерална карика, усмерена на заштиту права некаквих мањина? На пример, још 2010.године посланица парламента Шведске Моника Грјон је предлагла да се легализује инцест. Она се борила да се могући интимни односи између мајке и сина или оца и ћерке или брата и сестре могу сматрати легалним.

Закон о партнерству лица истог пола усвојен је у Хрватској. „Имамо разлог да се радујемо и сагласан сам са оценом да се ради о историјском тренутку. Али, прави ће празник почети онда када буду одржана прва венчања и регистрације бракова“,- тако је прокоментарисао овај догађај Марко Јурчић, чувени хрватски геј-активиста.

„Наметање овог Закона противно је поштењу, темељним начелима демокрације и хрватском Уставу. Наноси штету дјеци, покушава релативизирати друштвени значај заједнице мушкарца и жене, и обитељи, а све у циљу даљњег насилног наметања идеологије хрватском друштву...» став је хрватске организације «У име обитељи», управо те организације која је иницирала одржавање референдума о браку.

«Ради се о закону који ће мањини створити нешто боље услове живота, а на услове већине неће негативно утицати»,- појаснио је Арсен Баук, министар државне управе. Савез матичара загребачке жупаније упозорава да ће можда половина матичара одбити да региструје истополне бракове због религиозно-етичких разлога. А грађани који се скептично односе према ЕУ злурадо коментаришу да је «то све дело ЕУ» и упоређују са Содомом и Гомором.

При постојању толико супротстављених мишљења, а пре него што човек формулише свој став, има смисла да се дубоко уздахне изброји до десет и пажљиво прочитају неке одредбе закона. Према одредбама истог, званично регистровани хомосексуални парови имају иста права, као и људи у обичним браковима, осим права усвајања деце. Тај закон уводи нови институт «животног партнерства»- форме заједничког живота лица истог пола онда када се брак као раније тумачи само као заједница мушкарца и жене.

Требало би признати да су ствараоци новог закона бирали између либералне Сциле и традиционално оријентисане Харибде. Са једне стране они су гарантовали грађанима нетрадиционалне сексуалне оријентације иста права као и осталима: да могу добити пензију у случају да брачни партнер умре, медицинско осигурање преко партнера, право неслеђивања имовине и нека друга, осим права усвајања деце. Узгред, по одлуци суда, допушта се брига над дететом или децом другог истополног партнера, другим речима закон предвиђа разне животне ситуације. Али, у исто време, он је у обзир узео и мишљење које су Хрвати изнели на референдуму 2013.године: брак остаје савез само међу мушкарцем и женом.

Управо као у пословици: «сваком према заслугама». А колико је закон о партнерству лица истог пола ефикасан, показаће време. И главно је питање - да ли ће он постати последња у низу либерална карика, усмерена на заштиту права некаквих мањина? На пример, још 2010.године посланица парламента Шведске Моника Грјон је предлагла да се легализује инцест, она се борила да се могући интимни односи између мајке и сина или оца и ћерке или брата и сестре могу сматрати легалним. Две године касније данска политичарка Пернике Шкипер је хтела да уз реч лезбијка дода инцест као «родну норму». 2013.године парламент Швајцарске је дискутовао о легализацији инцеста и горњи дом је усвојио закон «о уклањању криминалне одговорности са пунолетних лица, који су ступили у сексуалне односе, уколико су чланови исте породице, а уз заједнички пристанак». Сада у тој земљи, закон који брани инцест називају «застарелим». Једино теши, мада сасвим мало, то што се у новој верзији закона говори да оба партнера морају бити пунолетни.

Остаје нада да ће здрави разум ипак превладати. Макар у Хрватској.

Вера Жердева,