Први светски рат: лекције историје нису научене

Пре сто година започео је Први светски рат који је довео до највећег прекрајања света у том тренутку и изазвао десетине милиона људских жртава. Ипак још буквално годину дана пре њега нико није веровао у саму могућност оваквог сценарија.

У Европи се говорило о просвећености и способности договарања о свим спорним питањима. Ствар је завршена страшном кланицом коју свет до тада још није видео. Неки историчари и политиколози сматрају да и украјинска криза, ако се вешто и злонамерно искористи, може да постане пролог за масовне драматичне догађаје. Сада поново све зависи од вештине Европе да се договара, тражи компромис и да одваја зрна од кукоља. Ипак зрна је увек мање – то такође не треба заборавити.

Први светски рат започео је убиством херцега Фердинанда и његове супруге у Сарајеву. Између осталог, овај акт још неко време није наговештавао страшну катастрофу. Херцега и супругу су сахранили, погребне манифестације су утихнуле и чинило се да се све смирило. Ипак неколико недеља касније загрмели су топови, започео је чудовишни светски рат. И то није било случајно: једноставно убиство је било окидач, сматра магистар историје Андреј Марчуков:

- Почетком 20. века политичке и финансијско-индустријске елите кључних земаља спремале су се за светски рат. Шта више, сви су томе тежили, како земље Тројног пакта, тако и земље Антанте. Русија је тежила томе у мањој мери него Француска, Егнлеска и Немачка. Али свест да нагомилане противречности може да разреши само рат, била је јасна. Рат је био за ове људе шок, пошто је већина њих била уверена у владавину разума.

Политиколог Павел Свјатенков каже како је изгледала Руска држава пред Први светски рат:

- Русија се развијала врло брзо. И било је јасно да ако не започне рат 1914, већ, на пример, 1924. године, све то ће бити бескорисно. Русија ће толико напредовати, неће бити могуће победити је. Управо зато цар Вилхелм Други је започео рат. Сада се Русија налази не у најбољој ситуацији и тешко је поредити је са Руском царевином. Али, нарвно, теоријски напади на Русију могу да постану узрок почетка новог рата. При томе сви схватају да су улози превелики и рат ће највероватније бити нуклеаран. Западне земље се на то неће одлучити. Али оне брижљиво имитирају све реторичке кораке који претходе почетку рата.

Разуме се, нуклеарни рат нико не жели, али Запад се врло нада да ће ослабити Русију помоћу вештог увлачења у конфликт са Украјином. И улаже у то велике напоре. Политика одвраћања Москве постаје кључни тренд. Кијев се потчињава западним стратезима и не представља прави фактор у тој рунди. Зато много тога зависи од украјинског друштва које пре или касније треба да схвати колико су опасни и цинични манипулатори који су га оседлали и који уз то не поседују политичку самосталност и елементарне моралне норме.

Илија Харламов,