Америчка завера: Рушење Дејтонског споразума и јача контрола Срба

Од доношења „Дејтонског мировног споразума“ БиХ је систематски губила део по део државности, а ентитети државотворни статус. Попут Косова, БиХ је дефинисана као држава високог безбедносног ризика, почев од унутрашњих етничких противречности, преко тешке економксе ситуације, националистичког и верског екстремизма, све до огољених интереса САД, НАТО и дела ЕУ.

САД су током прошле зиме преко свог отправника у Сарајеву, а путем социјалних мрежа посредно стајале у социјалним и грађанским протестима. Истовремено, САД су врло јасно за смену Милорада Додика као председника РС. САД замерају председнику Додику за стварање чврстих веза са Србијом и Црном Гором, видећи у тим настојањима да Република Србска може једног дана да заигра на карту референдума и иступања РС из БиХ и повезивања са матицом. Дипломатија САД од 1995. године до данас на један заверенички начин активно ради на слабљењу како РС, тако и Федерације БХ. Није ни чудо што се појављују разни сценарији стварања трећег ентитета, односно ентитета са хрватском већином у Херцеговини. Међународна кризна група, која је била и остала параполитички огранак Стејт департмента и аналитичка база ЦИА у свом последњем извештају о БиХ под називом „Будућност Босне“ предлаже нову територијалну јединицу са хрватском већином. Документ објављен под снажним америчким утицајем и у великој мери одступа од свих досадашњих стратегија.

Овај став Међународне кризне групе је потреба нове дестабилизације Балкана. Кројење Босне и Херцеговине опет подстиче стварање концепта „Велике Хрватске”. Територије које би требало да припадају хрватском ентитету надовезују се на Републику Хрватску и имају излаз на море. Међународна кризна група је својим анализама отворила питање уставних промерна у БиХ што би током 2015. године на јубиларне две деценије од завршетка рата у БиХ и Дејтонског споразума представљало нову политичку реалност и можда нову међународну конференцију.

тај начи цео балкански регион и даље остаје „буре барута“. Поред тога, прекрајањем мапе дошло би до успоравања односа између Србије и БиХ, а на неки начин би се озваничио и бошњачки радикално исламски ентитет који би био заштићен од Турске. Хрватски део у Мостару би се одмах увезао са Загребом, јер херцеговачким Хрватима одговара да се одвоје од Бошњака. Међутим, то би одмах иницирало да се Бања Лука тешње повеже са Београдом, а да Сарајево и други бошњачки делови буду ближи Анкари. Американци рачунају и на то да НАТО буде дуже, дубље и директније у БиХ. У даљем директнијем утицају НАТО-а надовезује се Косово, Санџак и БЈР Македонија. Реч је, наиме, о директнијем геополитичком и војно-стратешком присуству САД и НАТО на Балкану, са посебном тенденцијом да се чвршће контролише Србија.

Аутор: Томислав Кресовић