Последње речи великих писаца

1.    Оскар Вајлд, велики естета и мајстор  парaдокса, умирао је у просторији неукусно  окреченој. Чак ни пред лицем смри нису га напустили префињени укус и смисао  за хумор. Последње  речи  које је изустио : 
„Убиствени молерај!  Једно од нас двоје мора одмах отићи одавде! “,  отишао је  на други свет.

2.    Руски писац Михаил Јеграфоровић Салтиков  Шчедрин  дочекао  је  смрт речима:  “То си ти, лудице„!

3.    Јуџин о Нил је овако „мудровао„ пре него ће издахнути : 
“Тачно сам то знао! Тачно сам то знао! Тачно сам  то знао! Родио сам се у хотелу, и ђаво нека га носи, ево и умирем у хотелу! “

4.    Виљем Сомрсет Моам  забринуо се о остатку :  “Умирати је тужан и одвратан посао. Мој вам је савет-никада се тиме не бавите!“

5.    Полсење речи Виљема Саројана нису лишене духовитости и самоироније: 
“Сваком је суђено да умре, али ја сам сматрао да је за мене направљен изузетак.  И шта  ћемо  сад ?“

6.    Умирући Оноре де Балзак  се сетио јеног лика из својих дела, искусног доктора  Бианшона. “Он би ме спасио“, уздахнуо је велики писац  и издахнуо.

7.    Јохан Вилхелм Гете је пред смрт  тражио :  “Више светлости „. Пре тога је питао лекара колико му је још остало да живи. Кад је лекар произнао не више од сата, Гете је са олакшањем  уздахнуо и рекао:  “Слава Богу, само сат.„


8.    Умирући у малом месту Буживал крај Париза, Иван Сергејевич Тургењев је  изговрио загонетне речи:  “Опростите ми, моји мили,
 моја  трућања...“

9.    “И како гласи одгвор ?“ - питала је Гертруда Штејн кад су је возили на колицима у операциону салу. Списателљица је боловала од рака од кокјег је умрла и њена мајка. Пошто није одбила одговор, поново је питала:  “А какво је онда питање?“. Из наркозе се списатељица  се  никад више није пробудила.

10.   Као истински језички чистунац умро је француски писац, песник и драматург, Феликс Арвер.  Чувши да медицинска сестра неком говори:  “То је на крају коЛидора“, он је последљом снагом протестовао: 
“Не каже се коЛидора, него коРидора“ –и умро.

Бранко Ракочевић