Арктиком ће трчати мамути?

Најважнија етапа клонирања је тражење живих ћелија. До сада их у многобројним остацима нису налазили. Ипак, мамут са Новосибирских острва улива научницима наду. Остаци животиње налазили су се у идеалним условима: мамут је упао у јаму са водом, која се смрзла и ниједном се није одмрзавала. Месо има црвену боју, сачувана је крв која се нагомилала и конзервирала у леденим празнинама, објаснио је за Глас Русије директор Музеја мамута Североисточног федералног универзитета (СВФУ) Семјон Григорјев.

Између осталог, према речима научника, брзе резултате не треба очекивати:

„У скорије време не треба очекивати да ће мамути трчати Арктиком. Ако пронађемо живу ћелију, појавиће се нови проблеми, попут проблема спојивости ДНК мамута и индијског слона. Највероватније су то представници разих родова. У том случају ће клонирање бити немогуће“, напомиње Григорјев.

Партнери Руса у јединственом експерименту су јужнокорејски научници. Они имају велико искуство клонирања кућних љубимаца, између осталих, паса. А 2011. године направили су клонове вука и којота.

„У Сибиру буквално ових дана почиње да ради заједничка лабораторија: просторију је издвојио Руски Североисточни универзитет, а опрему је дала корејска страна. Ни Корејци, ни Руси не постављају себи задатак препорода популације сибирских мамута. За тако нешто би било потребно клонирати бар 30 разних примерака, што је потпуно нереално. Ако пође за руком да се створи бар један, то ће бити сензација и огромна срећа“, објашњава Григорјев.

„Ради се о експерименту који може да успе, а може и да не успе. Иницијатива потиче од Корејаца. Ми им помажемо колико можемо. Добро је што имамо најбоље очувани материјал који је икада нађен. У њега се уздамо“, додаје он.

Према речима стручњака, мамут са Новосибирских острва има најбоље очувана мека ткива за 200 година проучавања ових животиња.