Јефтин увоз без царинске рампе

Сточари и месопрерађивачи РС и БиХ на рубу су егзистенције. Пласман производа на домаћем тржишту гуши прекомеран увоз јефтиног меса из иностранства, а извоз из БиХ је немогућа мисија. Осим што се жале на високе трошкове извоза, упозоравају и на потпуну немогућност пласмана производа на већину страних тржишта, нарочито ЕУ. Док је вредност увоза говеђег меса у БиХ ове године драстично повећана - са 3,5 на 8,3 милиона КМ и свињског са 4,4 на 5,5 милиона КМ, из БиХ није извезен ниједан килограм.
 
Због строгих прописа домаће месо немогуће је чак и транспортовати преко земља ЕУ. Помаци се осете једино у пласману пилетине, али и даље дупло више увозимо него што извозимо. Домаћи произвођачи траже хитне мере заштите јер ће у супротном, кажу, потпуно пропасти. Комисија за заштиту домаће производње од прекомерног увоза која је недавно формирана у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ анализира стање у месној индустрији у БиХ. Докаже ли се да је прекомеран увоз оборио домаће фирме на колена, могуће је увођење пуне царине на месо из иностранства. Ентитетске привредне коморе већ су прикупиле већину података од месопрерађивачких фирми. Секретар Удружења пољопривреде, водопривреде, рибарства, прехрамбене и дуванске индустрије у Привредној комори РС Славко Стевановић каже да 13 месопрерађивача, који производе 80 одсто месних производа у РС у 2009. години, бележи пад прихода од 16 одсто, а остварена добит је у односу на 2008. годину преполовљена.

- Ови подаци иду у прилог тврдњама да је стање лоше и да се у 2010. бележи погоршање. Потребно је хитно реаговати и донети заштитне мере - каже Стевановић. Он напомиње да домаћи месопрерађивачи и сами увозе стоку и сирово месо које накнадно прерађују, јер је то исплативије него да купују домаћу стоку.
Игор Гавран из Спољно­трговинске коморе БиХ напомиње да је учешће домаћих сировина и коришћења аутохтоног сточног фонда уместо увоза стоке и меса за прераду далеко испод потреба и могућности.

- Велики део производа које доживљавамо домаћим и који по своме бренду то јесу садржински укључују превише увозног и премало домаћег. Овакав однос извоза и увоза осликава неповољно стање у домаћој пољопривреди, нарочито сточарству - наводи Гавран. Он додаје да политика која стимулише увоз уместо производње и подстицаја за повећање сточног фонда и одрживих домаћих ресурса само помаже одржању таквог неповољног стања и не даје много наде у већа побољшања у будућности.

- Највећу одговорност за овакво стање имају надлежне институције у БиХ, јер ни домаћи производ савршеног квалитета који испуњава све најстроже захтеве ЕУ не може се извести док институције не испуне услове и успоставе систем који ће ЕУ препознати као усклађен с њиховим захтевима. Привредници се не могу развијати без подршке ни у много бољим условима од постојећих, а тешко су погођени и рецесијом - каже Гавран. Због неуређеног домаћег тржишта и затворених врата ЕУ, извозници траже пласман у далеким земљама. Директор „Агроекспорта“ из Нове Тополе Богдан Сладојевић каже да муку мучи да извезе товљене бикове у Либан, јер су трошкови превисоки. Само за сертификат Канцеларије за ветеринарство БиХ о здравственом стању животиња за сваки камион мора да плати 45 КМ. Тако на хиљаду бикова само за то мора да издвоји 1.800 КМ. Из Министарства пољопривреде РС поручују како не могу да прихвате чињеницу да БиХ уместо да помогне произвођаче од њих наплаћује високе таксе за серфитификате. Решење траже од Канцеларије за ветеринарство БиХ. Директор Канцеларије Драго Недић тврди да је и сам тражио смањење такси, али државно министарство финансија то није одобрило.