Контролни торњеви велике Европе

У круговима власти ЕУ поново кључа политички живот. У Стразбуру је почео са радом Европски парламент. У Бриселу је одржано дводневно заседање 27 министара финансија ЕУ. А јуче су овде представници Европске комисије, Европског парламента и председавајуће Белгије постигли договор који се у ЕУ назива историјским. Први пут у историји Европе на континенту ће се појавити органи наднационалне контроле финансијских тржишта, који ће имати приоритет у односу на владе појединих земаља.
 

У општем контексту проблема који се разматрају у Бриселу, Стразбуру и другим европским престоницама, тема финансијске суперконтроле је једна од најредовнијих. Како је приметио ових дана са страница немачког недељника Ди Цајт Антонио Пури Пурини, бивши амбасадор Италије у Немачкој, раније саветник италијанског председника, криза је превладана, али она још није окончана. И страсна тежња европљана ка стабилном достојном животу помрачена је њиховом несигурношћу у сопствену будућност. Међу бојазнима грађана ЕУ је могућност понављања кризе попут оне која је потресала свет последњих година.
 

Превентива нових финансијских и економских катаклизми треба да буде систем заједничког европског финансијског надзора, о којем су говорили представници главних структура власти ЕУ. У принципу, такав систем у ЕУ је постојао и раније, али како пише немачки Фајненшл Тајмс Дојчланд, у јеку кризе свака земља је иступала у улози усамљеног хероја. Прошли потреси, по речима листа, показали су између осталог колико је исцепкан систем банкарске контроле. Нови надзорни органи који ће имати власт већ на читавој територији ЕУ, узеће под контролу не само банкарску, већ и инвестициону сферу и осигурање. Ради тога се формирају три специјалне агенције. А оценом општих претњи по финансијску стабилност бавиће се Европски савет за системске ризике.
 

Индикативно је што ће се три наведене структуре налазити у разним градовима - Паризу, Лондону и Франкфурту на Мајни. Како се очекује, нови систем контроле започеће своју делатност у јануару 2011. године. Истина, још треба да га потврде министри финансија и посланици Европског парламента. Између осталог, сматра Фајненшл Тајмс Дојчланд, то је већ чиста формалност. По речима европског комесара за финансије Мишела Барнијеа, прођена је историјска фаза. Сада, по његовом изразу, у ЕУ ће постојати и контролни торањ, и радари за откривање ризика. Сергеј Уткин, научни сарадник Института за међународну економију и односе суздржан је у оценама.
 

Мени се чини да је то пре техничко решење, каже научник. Оно неће имати некакве стратешке последице. У суштини битан део антикризних мера све једно ће остати на нивоу појединих држава. Биће одређене координације, али непосредне мере везане за издвајање нових пореза, са оним што болећиво прихвата становништво, доносиће се на нивоу појединих земаља. Управо тамо су положени демократски механизми, који осигуравају одговорност владе пред становништвом.
 

Политичари и посланици Европског парламента говоре о пробоју, квалитативном скоку и слично. Али, ако се избегну тако претеране метафоре, не можемо да се не сагласимо са оним експертима који сматрају нови систем наднационалне финансијске контроле још једним степеном у процесу централизације власти у уједињеној Европи. Између осталог, на већ поменутом заседању министара финансија донета је одлука да се сада почетком сваке године нацрти националних буџета земаља чланица ЕУ представљају ради контроле Европској комисији. Испада да постоји још један контролни торањ. Хоће ли се појавити и други?