Они који су пратили његову каријеру знају да Феми Кути никад није био баш задовољан што је наследник краља музике, Феле Кутија.
Ослободио се наслеђа свог оца 1985. оснивањем сопственог бенда Тхе Поситиве Форце, чиме је почео да ради на налажењу сопственог израза. Током деведесетих постао је признат уметник, потпуно свој, са карактеристичним живописним и уравнотеженим стилом. Феми Кути 1998. године издаје свој први међународни албум Схоки Схоки, за који је карактеристичан афробит звук, пре него што ће прећи на модеран урбани стил својих америчких колега, као што су Мос Деф и Комон, на албуму Фигхт то Wин.
Његов студијски албум из 2008. године Даy бy Даy побрао је неподељене позитивне критике и важи за његов најуспешнији албум. Снимајући албум Африца фор Африца 2011, Феми је осетио да му је потребно да се врати коренима – у студио, где је, са својим оцем, урадио своје прве снимке и свој соло албум Схоки Схоки. Децца Студио, који ће седамдесетих година постати Афродисиа Рецордс, био је експериментална основа за већину нигеријских ремек дела тог времена, укључујући и Фелина дела.
- То је било веома значајно историјско место за афробит, и оно има мистичне вибрације које је Фела осетио - сећа се Соди, његов дугогодишњи сапутник и париски продуцент, који је дошао у Лагос да би био део тог пројекта.
- Знали смо да је студио у лошем стању, са старим миксетама, застарелом опремом, сви смо знали да опрема не одговара нашим захтевима, али смо желели да прихватимо изазов – јер је све другачије у Лагосу. Град је такав монструм, он има утицај на начин на који музичари свирају. Трик је да ухватите стрес Лагоса, а да му не подлегнете.
- Између нестанака струје и неисправног клима уређаја, знојили смо се као свиње. Свирао сам са Содијем, правећи се да се жалим:
- Могли смо сад да будемо на удобном месту, шта радимо овде?’ То је било ван сваке памети, али ми смо хтели да тако буде.
Ако је албум Африца фор Африца био повратак коренима, онда је следећи албум Но Плаце фор Мy Дреам (2013) био даље израстање из тих корена. Превазилазећи границе жанра, Фемијев главни циљ у овом делу је био да редефинише суштину афробита, али у модерном времену. Како неко може да редефинише суштину тако сложене музике – музике која, откако ју је крајем шездесетих створио Фемијев отац Фела Кути, представља мешавину фанка, џеза и афричког фолка?
Према Фемијевим речима, афробит је музика „која наводи људе да плешу, помажући им да прогутају горку пилулу реалности
С обзиром на кризу која сада погађа Африку и остатак света, ту пилулу је и данас тешко прогутати, а афробит је неопходан и универзалан као и увек. Фела је имао обичај да каже да је афробит „оруђе будућности – смишљено за пружање отпора, не за борбу“. Он би сигурно био поносан на свог сина, који је ову филозофију применио у песмама као што су Ацтион Тиме и Царрy Он Пусхинг Он.
- Мислим да су данас људи широм света толико без наде да је музика једини начин да нађу снаге да наставе даље и превазиђу препреке. И то је тема овог албума - каже Феми.
.jpg)
