Човек је створио рак

У стара времена људи нису боловали од рака. До тог закључка дошли су британски научници „отпутовавши“ у давно прошле миленијуме, како би проучили узроке настанка онколошких болести. Они сматрају да је рак производ цивилизације. Хипотезу британских научника је у интервјуу за „Глас Русије“ прокоментарисао професор Онколошког научног центра Руске академије медицинских наука Давид Заридзе.

Рак је једна од најраспрострањенијих болести на планети. Он заузима друго место после болести срца и крвних судова. По подацима СЗО, сваке године од онкологије умре више од 6 милиона људи и лекари региструју око 10 милиона нових болесника. Није чудо што лекари и научници чине све што је у њиховој моћи како би победили болест, чији узроци, нажалост, нису до краја јасни. Понекад стручњаци треба да се удубе у прошлост како би покушали да одговоре на питања која их занимају, што су Британци и учинили, проучивши око хиљаду староегипатских и јужноамеричких мумија. Утврдили су да од свих болести, од којих су људи патили пре 3 хиљаде година, само неколико случајева може с извесном вероватноћом бити сврстано у онколошке болести. Међутим, древни људи можда просто нису живели толико дуго да оболе од рака, јер ова болест спада у категорију болести од којих обољевају људи у старијим годинама, каже професор Давид Заридзе.

Прождирале су их дивље животиње, убијали су се у ратовима. Могуће је да су умирали од неких инфекција, које нам данас нису познате. Односно, древни људи су умирали пре него што рак почне да се развија. Рак је болест средњих и старијих година. Живот је у просеку чак и почетком 20. века трајао свега 40-45 година, а данас је просечна дужина живота у развијеним земљама 80-85 година.

Без обзира на то, руски онколог сматра да хипотеза британских научника о томе да рак у древним временима није постојао због тога што у човековој околини није било онога што изазива ову тешку болест, има реалне основе. За то је довољно да се погледају статистички подаци, а они сведоче да су чак и почетком 20. века злоћудни тумори били крајње ретка појава. Тек су се с развојем техничког напретка, због утицаја цивилизованих фактора, појавили узрочници ове болести, истиче Давид Заридзе.

Као прво, индустријализација је повезана с загађивањем човекове околине. То није само ваздух који удишемо, већ пре свега загађење радног места – рудници, металуршке фабрике, ако хоћете, могућност рендгенских испитивања. Даље, за време Првог светског рата почела је производња цигарета. Пре тога сусе пушиле лула или цигаре – њих човек не може да пуши често. А с појавом цигарета, приступачнијег инструмента за потрошњу дувана, рапидно је порасла стопа оболења и смртности од рака плућа и других онколошких болести везаних за пушење.

У човековог организму се стално одвијају мутације гена. Обично се ове мутације, по речима руског онколога, репарирају, односно организам их одстрањује. Ако се то не дешава, настаје рак. Спољашњи фактори у знатној мери повећавају ризик од настанка мутација, које се не могу одстранити. У стара времена практично није било тако штетних фактора и зато није било ни масовних онколошких болести. Овај закључак Британаца нас не позива да се вратимо у пећину, већ само говори о потреби да смањимо штетне утицаје средине не човека.