Русија и Запад чине конкретне кораке на зближавању

Председник Русије Дмитриј Медведев неће отпутовати на годишњу Минхенску конференцију у вези с питањима политике безбедности у фебруару идуће године. У Кремљу је ова одлука објашњена недостатком времена руског председника. Међутим, стручњаци претпостављају да то није једини узрок отказивања путовања.
 

Централна тема будућег форума у Минхену биће ситуација на Кавказу. На списку позваних на манифестацију налази се председник Грузије Михаил Сакашвили. Јасно је да он неће пропустити своју прилику да наступи с високе трибине. Међутим, руско руководство је више пута изјављивало да су искључени сви контакти с човеком, који је 2008. године започео рат против руских грађана у Јужној Осетији. Несумњиво, ово је послужило, ако не као првостепени, у сваком случају као важан повод за отказивање путовања Медведева у Минхен, истакла је у интервјуу за „Глас Русије" политиколог, начелница Центра за европска истраживања ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.
 

Руско руководство је неколико пута говорило о томе да нема намеру да сарађује с политичарем, који је иницирао кавкаску кризу. Требало је то имати у виду. Мислим да се овде испољила кратковидост западних политичара, то што они не схватају ситуацију. Можда у томе постоји извесна скривена жеља да се искористи „рестартовање" односа између Русије и Запада, како би се на на тај начин дошло до регулисања посткавкаске кризе. Међутим, није могуће насилно помирити Русију и Грузију уз данашње грузијско руководство. Кад би сутрадан у Тбилиси дошли други политички лидери дијалог би био реалан. Међутим, Русија одбија да има било шта с овим председником.
 

Уосталом, одбивши учествовање на фебруарској конференцији на највишем нивоу Русија ништа не губи. Све што је Дмитриј Медведев желео да саопшти учесницима на састанку у Минхену, он је рекао на седници конференције на терену у Москви. Својим саговорницима, међу којима су били председник конференције Волфганг Ишингер, бивши саветник председника САД Збигњев Бжежински, помоћник председника САД Мајкл Макфол и бивши министар иностраних послова Пољске Адам Ротфелд, Медведев је саопштио да се котирање Русије у Европи мења и да евроатлантски правац постаје један од најважнијих вектора руске спољне политике.
 

Пре извесног времена формулисао сам идеју Споразума о европској безбедности. Она је примљена на различите начине: почевши од сасвим благонаклоних одазива, кад људи мисле да је то одавно требало учинити, до врло строгих и критичких. Схватам колико је ова идеја сложена, колико је многим државама тешко да је примене. Али, чини ми се да има најмање једну позитивну компоненту, коју засад још нико није могао да оповргне. Суштина је у томе даје безбедност у данашњем свету јединствена ствар. Није могуће осигурати безбедност једне државе, рецимо, једног блока, за рачун конфронтације с другим блоком или с другим земљама. Свет је толико близак, толико је глобалан, да не опрашта заблуде ове врсте.
 

Наступ Медведева је изазвао бурне одазиве. Волфганг Ишингерје изразио потпуну сагласност с тим да је свету потребан нови поредак, пошто данашњи не делује толико добро колико би требало. Ипак, по његовом мишљењу, не треба почињати од потписивања званичних папира, већ од јачања међусобног поверења. Сличну мисао је у интервјуу за „Глас Русије" изразио Адам Ротфелд.
 

Данас односи између Русије и Запада нису толико лоши, али нису ни толико добри колико би требало да буду. Проблем није нов - недостатак норми и низа докумената. Међутим, главни недостатак је недостатак поверења, које има историјске коренове. Тако је у Русији јако убеђење да ју је Запад варао. И Русија сматра да се не треба договарати само у политчком формату, већ и потписивати формално-правне обавезе. Моје мишљење је да политичке обавезе, ако се тумаче озбиљно, имају већу снагу него што ми понекад мислимо, а међународни споразуми се уз недостатак политичке воље, не могу остварити. Суштина проблема је да се превлада међусобна сумњичавост и међусобно неповерење.
 

То да односе између Русије и Запада оптерећује историјска прошлост председник Медведев ни сам не крије. И изражава спремност за превладавање ове предрасуде. Важан конкретан корак у овом правцу представља одлука Дмитрија Медведева да 20. новембра отпутује у Лисабон на седницу Савета Русија-НАТО. Председник Русије је први пут је о свом пристанку да учествује на овом састанку на највишем нивоу обвестио председника Франуцске Николо Саркозија и канцелара Немачке Ангелу Меркел на трилатералном самиту у француском Довилу. У неформалној и поверљивој атмосфери колеге су увериле руског лидера у то да учествовање у Савету Русија-НАТО може бити корисно за развој дијалога између Москве и Североатлантске алијансе. Односе између Русије и НАТО треба напокон поставити на чврсту основу и путовање Медведева ће у томе помоћи. Тако је резултате самита у Довилу прокоментарисао стални представник Русије при алијанси Дмитриј Рогозин.
 

Акценат ће бити управо на руским идејама и предлозима, на нашем виђењу будућег европског простора. И за руског председника, који ће први пут учествовати у манифестацијама те врсте, то ће бити врло „јака" трибина. Трибина с акцентом управо на Русији, а не уопште учествовање у глобалној дискусији о нечему, што се дешава, рецимо у „великој двадесеторци", „осморци" и у ОУН. Чини ми се да је то шанса и за нас и за Запад да пронађемо интересе, који се подударају на политичком нивоу и не само да говоримо о томе, већ и да покушамо нешто да учинимо ради одбијања нових претњи.
 

Прошлонедељне политичке изјаве руског председника високо су оценили западни политиколози. „Сви вам се диве у Америци," рекао је Дмитрију Медведеву давнашњи критичар Москве Збигњев Бжежински. „Нарочито зато што сте толико убеђени у то да је модернизација Русије нераскидиво повезана с демократизацијом. То су два процеса која иду у корак, и то је дотакло срца у Америци. Мене то надахњује: да разговарам с младим руским председником, који ствара историјске могућности," истакао је Збигњев Бжежински.