Ванредна ситуација у бази ратног ваздухоловства САД подсетила на актуалност ратификације Уговора о стратешком наоружању

Америчка војска истражује узроке ванредне ситуације у бази ратног ваздухполовства Френсис Ворен у држави Вајоминг. Тамо се налази 150 интерконтиненталних балистичких ракета Минитмен-3.
 

Прошле суботе у бази је дошло до грешке у раду компјутерске мреже која између осталог одговара за проверу стања балистичких ракета и њихово лансирање. На крају се скоро на сат времена била изгубљена контрола над 50 стратешких ракета. Догађај је изазвао озбиљну забринутост како у самим САД, тако и ван њихових граница. О оправданости овакве забринутости говорио је у интервјуу за Глас Русије директор Центра за друштвно-политичка истраживања Владимир Јевсејев.
 

Догађај треба разматрати као прилично озбиљан. Зашто? Зато што је у року од 45 минута могла да се деси самопроизвољна припрема ракете за старт. И то не би открили технички системи, пошто се америчке ракете налазе у аутономном режиму. То би могло да доведе до прилично озбиљних последица. Мада овде није могло да се говори о томе да је могло доћи до нуклеарне експлозије. Ипак чак активни системи блокаде очигледно довели би до тога да се деси радијацијско загађење терена после уништавања ракете. И то треба узимати у обзир. Зато сматрам да је ванредна ситуација нанела одређену штету међународној безбедности.
 

Инцидент излази ван оквира унутрашње ствари САД и њихових оружаних снага. Он има директан однос према осигурању глобалне безбедности. У већ зато заслужује повећану пажњу. Тим пре што се до недавно сматрало да су постојећи ситеми управљања интерконтиненталним балистичким ракетама дублирани више пута и да треба стално да се налазе под контролом одговарајућих техничких служби и команди. Што се тиче ситуације у бази ратног ваздухопловства у Вајомингу, по свему судећи, може се говорити о слабљењу контроле.
 

Америчким стручњацима још предстоји да утврде узроке компјутерске грешке. Ипак у контексту онога што се десило, како истичу политичари и експерти, посебну актуалност стиче ратификација Уговора о стратешком наоружању, који су потписале Русија и САД у априлу ове године у Прагу. У његовој основи је битно смањење ракетно-нуклеарног наоружања, тачније нуклеарних бојевих глава и средстава њихове доставе. Што их мање остане, то ће мања бити вероватноћа понављања инцидената попут оног који се десио у Вајомингу.
 

Администрација Барака Обаме показује заинтересованост за ратификацију Уговора о стратешком наоружању до краја ове гдоине. Проблем је у томе што је у САД Уговор постао талац унутарполитичке борбе између републиканаца, који се налазе у опозицији и владајућих демократа. Ради ратификације документа у сенату потребно је 67 гласова од сто. То значи да демократе морају да добију подршку бар 8 републиканаца. Да ли су републикански политичари спремни да се издигну изнад унутарпартијских разлога, показаће време.