Двотактни мотор за Европу?

Берлин и Париз против читаве Европе; ЕУ оптужује Немачку за неодговорност; Немачки план за дужнике разјарио европљане. Такви и слични наслови попунили су странице европске штампе уочи дводневног самита ЕУ, отовреног 28. октобра у Бриселу, посвећеног питањима пооштравања контроле потшовања захтева Пакта стабилности и раста од стране земаља чланица ЕУ.
 

Експлозија финансијских страсти у великој Европи десила се просле састанка европске тројке у француском Довилу, коју су чинили лидери Француске, Немачке и Русије. Тамо је немачки канцелар Ангела Меркел предложила да се лише права гласа приликом доношења одлука зли прекршиоци граница буџетског дефицита и државне задужености, утврђених у ЕУ. Саркози, који се раније размимоилазио са својом берлинском гошћом у методама лечења „грчке болести“, овог пута није спорио. У замену за то госпођа канцелар се сложила са њим да се санкције против прекршилаца не примењују аутоматски, као што је било раније, већ да их утврђује Европски савет.
 

У напад на довилске иницијативе јурнули су мал те не претичући једни друге остали лидери земаља ЕУ и представници њених руководећих структура. Оштрије од других изјаснила се европски комесар за питања правде Вивиан Рединг, чији су демарш многи експерти назвали заглушујућим скандалом. Итупати са химеричним идејама о новим споразумима по мени је неодговорно, изјавила је она без било каквих дипломатских увијања. Јасно да је међу главним критичарима идеје лишавања дужника права гласа грчки премијер Јоргос Папандеру, јер управо због финансијске катастрофе у овој земљи умало није крахирала читава зона евра. Недопустивом је сматрао овакву меру и шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу. А по речима министра иностраних послова Луксембурга Жана Аселборна, двотактни мотор – алузија на алијансу Немачке и Француске – данас не одговара Европи.
 

Истина, како сматрају неки коментатори, идеја Меркел да се прекршиоци Пакта стабилности лише права гласа били су само тактички маневар, како би се уз ларму прогурао предлог о могућности уношења поправки у Лисабонски договор. Јер Немачка и Француска заједно уносе више од 50% у антикризни фонд у висини од 750 милијарди евра. Тај спасилачки кишобран ће се затворити 2013. године, и потребан је некакав стални механизам контроле за убудуће. Акутелним договором он није предвиђен. На крају, према саопштењу председника Европског савета Хермана Ван Ромпеја, лидери земаља ЕУ сагласили су се са неопходношћу да се унесу ограничавајуће измене у дговор. Осим тога, усвојен је по оценама експерата невиђени акциони план за јачање финансијске дисциплине. Између осталог, могу бити блокирани банкарски депозити земаља још пре него што оне премаше ниво буџетског дефицита од 3% унутрашњег бруто производа.
 

Познати руски политиколог, шеф одељења земаља и региона Института за Европу Владислав Белов сматра француско-немачке иницијативе оправданим и сазрелим.
 

Став је доследан, каже Белов. Он је раздражујући за многе чланове ЕУ, али заслужује поштовање. Зато што без реформисања механизама који су усмерени на контролу финансијске диспицлине, ни зона евра ни ЕУ немају перспективу. Немачка има проблеме, и Француска има проблеме. Ипак, иницијативама њихових лидера може се дати, по мени, врло позитивна оцена.
 

А што се тиче ироније поводом довтактног мотора, ту се могу навести речи Ангеле Меркел из њеног иступања у парламенту 27. октобра. Да, то је истина, рекла је она: немачко-француско јединство још није све за Европу. Али истина је и то да без немачко-француског јединства много тога било би ништа. Како показује историја, то није само лично мишљење госпође канцелара.