Русија прелази на зимско време

У ноћи између 30. и 31. октобра један сат уназад ће бити окренуте казаљке сатова по читавој Русији. Земља ће прећи на зимско време, по којем ће живети до краја марта. И мада се то дешава у Русији више деценија, до данас се воде спорови да ли је то добро или лоше.
 

Тренутно режим пребацивања казаљки на летње и зимско време примењује се у 110 земаља. Прва је у циљу уштеде енергетских ресурса на сезонско време 1908. прешла Велика Британија. Русија је преузела пример Британаца 1917. године и такође је почела да прелази на летње време. Таква шема је деловала до 1930. године, када се казаљке сатова наступањем зиме нису вратиле назад. Ново време је почело да се назива „декретно“, пошто су га увели декретом Совјетског народног комитета. 1981. године СССР се вратио пракси редовног пребацивања казаљки.
 

Главни аргументи које наводе присталице зимског и летњег времена своде се на то да се при томе штеди велика количина електричне енергије. Тешко да је тако, каже заменик директора Института за географију РАН Аркадиј Тишков.
 

По последњи подацима, које смо добили од Министарства енергетике, сама уштеда струеје на рачун промене времена износи свега 0,1-0,3%. Тачније практично за читаву нашу земљу то не игра посебну улогу. Зато као стручњак и грађанин земље нисам присталица ових прелазака и сматрам да би било исправно сачувати, рецимо, летње време и бавити се оптимализацијом система часовних зона у земљи.
 

Идеју умањења часновних појасева и могућности одустанка од сезонског времена исказао је и председник Русије Дмитриј Медведев. А посланици Државне думе су чак изнели нацрт закона о одустајању од летњег времена. По мишљењу многих научника, игре са биоритмом човека негативно утичу на здравље и то прецртава све економске прорачуне. Између осталог, никаквих страшних података о увећању броја срчани удара, броја обраћања поликлиникама, покушајима самоубистава како о томе говоре медији, нема, тврди главни научни сарадник Института за медицинско-биолошке проблеме РАН Светлана Степанова.
 

Лети свиће раније него зими. Али, ако прелазимо на летње време, устајемо раније. А зими свиће касније. Ми по зимском времену и устајемо касније. Тачније преласци са летњег на зимско време омогућавају нам да се приближимо природним ситуацијама које наступају у природи. Тачније ми живимо ближе природи, прелазећи са летњег на зимско време и обратно, него када не прелазимо.
 

Коначно решење овако виталног проблема треба да буде на самим грађанима, сматра доцнет Географског факултета Московског универзитета Андреј Панин.
 

Када је Курчатов постао директор института за нуклеарну физику у Москви, он је наредио да се не асфалтирају стазе. Тачније људи су годину или две ишли тако. Затим су они утабали стазе, и он је наредио да се оне асфалтирају. Мени се чини да овај модел понашања треба да буде код наше власти приликом утврђивања часовних зона и уопште система времена. Људи треба сами да реше. Од стране власти треба да буде разрађен механизам како би становништво било информисано о многобројним и сложеним аспектима система времена. Зато што економски аспекат није на првом месту. Прво је здравље.
 

Између осталог, пракса сезонског времена не постоји сувда. Прелазак на летње време укинут је у низу држава, међу којима су Јапан, Кина, Сингапур и низ бивших совјетских република. На промену времена не прелази ни МКС и Центар за управљање летовима. На космичкој станици време се рачуна по Гриничу, а у Центру за управљање летовима стално делује декртно време. Оно се подудара са зимским, заостајући за летњим за сат.