Стратегија „Савета земље“

Пре 10 година 22.новембра 2000 године одржала се прва седница Државног савета Руске Федерације.

„Државни савет мора да постане политички орган стратешке намене“ – овим речима се обратио присутним губернаторима Владимир Путин, у то време председник Русије. Димензије задатака су одређене дневним редом – говорило се о стратегији развоја државе у наредних десет година. Стварање то стратешког центра при председнику је препородило стару историјску традицију. „Савет земље“ су назвали први руски Државни савет, створен пре 200 година указом императора Александа Првог који је постојао до 1917 године.
 

Савремени државни савет даје још једну могућност шефовима региона да утичу на израду праваца државне политике, говори председник Русије Дмитриј Медведев:
 

Веома много одлука до којих је касније дошло резултат су тог заједничког рада. Те одлуке су ушле  основу закона, указа председника, одлука владе. За 10 година сва активност Државног савета је била усмерена на развој наше земље. Било је размотрено више од 100 питања, апсолутно разног калибра: од државне симболике до крупних програма и докумената за унутрашњу политику.
 

Крајем 90-их година осећала се потреба за реформама. Мишљење губернатора који су одлично знали локалне проблеме је било веома важно, сећа се шеф Републике Мордовија, сада ветеран Државног савета Николај Меркушкин:
 

Свако је могао слободно да се искаже, много су наступали и у званичним и у незваничним приликама. И то се често дешавало. Зато, све то што је израдио Државни савет – то је то што данас има земља,- каже Меркушкин.
 

На седницама које се одржавају  бар једном у три месеца говори се о националним пројектима, о модернизацији економије, о различитим аспектима образовања и културе. Занимљиво да се седнице одржавају у различитим градовима Русије. За долазак високих гостију се спремају. Градови се дотерују.
 

Сада на седницама Државног савета могу да се виде не само руководиоци региона, већ и лидери политичких партија и бизнисмени, па и познати интелектуалци нове Русије. А то значи да своју тачку гледишта могу да артикулишу и чланови опозиције.
 

Дискусије на теме које покреће Државни савет прелазе и на интернет, где многи чиновници имају своје блогове, што им омогућује да објављују своја размишљања и примедбе непосредно на седницама Државог савета. „Веома је удобно писати на самим седницама, на којима има веома дугих наступа“ – сматра помоћник председника Аркадиј Дворкович. „Било који блогер може да сазна о чему се у овом моменту говори у Државном савету“ – примећује губернатор Кировске области Никита Белих. – Блогови су добри тим што наши записи остају и може лако да се види шта се мислимо о темама о којима смо говорили. А много хиљада корисника рускојезичног „твитера“ одмах почиње да коментарише.
 

Још једна седница Државног савета на којој ће се разматрати комунално-стамбена питања земље је заказана за 23.новембар у главном граду републике Коми – Сиктивкару.