Нове руске технологије за освајање подводних богатстава Атлантика

Русија је спремна да приступи истраживању корисних сировина на дну Атлантског океана. Реч је о сулфидима полиметала у северној зони Средњеатлантског гребена. Недавно је Међународни орган за морско дно утврдио за Русију акциони план за истраживање корисних сировина у Атлантском океану.

Руски регион истраживања се састоји од сто блокова површине сто квадратних километара сваки. У радовима ће учестовати Океанолошки институт, Пларна поморска геолошка експедиција, комапанија Јужморгеологија. Русија има значајно искуство у изучавању недара Светског мора. У последњих 30 година изведено је преко 80 експедиција, потрошено више од милијарду и по долара буџетских средстава. Ради извођења предстојећих истраживања биће опремљена и реконструисана научно-истраживачка флота, између осталог бродови Јужморгеологија и Геленџик.

Изградња још једног суперсавременог истраживачког брода планирана је за 2015-20. годину. Једно од главних питања приликом разраде океанских руда везано је за дубинско бушење. Врло је скупо вршити га са специјалног брода и може да га изведе само конзорцијум водећих земаља. Али у датом случају то једноставно није неопходно. Овде је неопходно бушити бушилицом која се ставља на дно. Тачније није потребна километарска бушилица. И такву технику већ поседују руски стручњаци, истиче Анатолиј Лајба.

Постоји петербушрка компанија Севморгео, која разрађује огледне узорке подводне опреме. Они већ имају спремну макету бушилице која може да буши на дубинама до 6 километара при дубини бушотине до 15 метара. Наредне године планирају се пробе у мору. Тако да у принципу можемо да изађемо на крај сопственим снагама.

Уз то може се додати да руде скупоцених метала леже практично на површини, оне се могу просто изгребати – нису потребна окна. Како би експлоатација руда на дну Светског мора била рентабилна, треба да се подударе три фактора – цене метала, потребе за њима и постојање технологија. Данас цене расту, посебно за злато, расте потреба у металима, у првом реду ретким. И већ су се појавиле технологије са којима можемо да радимо на дну океана. Све то треба да убрза долазак великих рударских комапнија у тај бизнис, истиче заменик директора Океаналошког института Георгиј Черкашев.

Два фактора уливају оптимизам. Данас се нафта вади са дубина од два-три километра. Тачније технологије које се тамо користе могу да се користе и овде. Друго, приватна компанија пионир у рударском поморском послу – Наутилус минералс, већ за две године планира да започне вађење руда  на дубини од километар и по. Истина учиниће то у економској зони острвске државе Папуа Нова Гвинеја. Појавиће се преседан, то је бити окидач и сви ће видети да ће то донети профит.

Наутилус је канадска компанија, мада ни за кога није тајна да у њој 20% акција припада руском милијардеру Алишеру Усманову и компанији Металоинвест коју он контролише. Тако се велики руски бизнис већ укључио у започету трку за освајање руда на дну Светског мора.