Незадовољни вероучитељи

За разлику од осталих просветних радника, наставници веронауке не могу да добију стални посао. Пред почетак сваке нове школске године су у неизвесности да ли ће им школе продужити уговор.

Наставници веронауке у Србији раде на одређено време, без права која имају остали предавачи у основним и средњим школама. Они се не пријављују на конкурсе какве школе објављују за пријем наставника, већ их бирају и предлажу цркве и верске заједнице.

"Један од проблема је заснивање радног стажа, јер нас примају на одређено радно време. Други проблем су кредити, не можемо да подижемо кредите. Трећи проблем је материнство, то значи да младе мајке не могу остати у другом стању и не може се гарантовати да она може после повратка са породиљског да ради у тој школи", жали се Нурија.

Проблем наставника верске наставе је и то што се ђаци сваке године поново опредељују да ли ће похађати веронауку, па се са променом фонда часова, мења и плата.

Владан Чуровић из Владине комисије за верску наставу каже да је Министарство дијаспоре и вера било на страни вероучитеља и тражило да се прописи промене како би наставници веронауке могли да се запошљавају на неодређено време.

"Међутим, летос је тај закон морао да се мења тако да је ту ушла и измена, то јест брисање члана тог закона који је гласио тако да се вероучитељи запошљавају по конкурсу", објашњава Чуровић.

У Србији ради највише вероучитеља православне вере. У Патријаршији кажу да је њихов рад веома значајан за правилан духовни развој младих, и подједнако важан као и рад наставника осталих предмета.

"Сматрам да би било неопходно такође изједначити статус вероучитеља са статусом свих других наставника. Ја бих апеловао на све оне од којих то зависи да томе допринесу, а и црква ће са своје стране допринети оно што до ње стоји", поручује владика Атанасије Ракита.

У Министарству вера кажу да раде на томе да се у Закон о основама система образовања и васпитања врати одредба којом су вероучитељи заснивали радни однос баш као и сви други наставници - конкурсом.