Изронио потопљени пивски манастир

 Потопљени остаци Пивског манастира посвећеног Успењу пресвете Богородице изронили су ових дана из Пивског језера. Дуга суша учинила је да вода „побегне“ према кањону и поново открије трагове људског немара из 1979. године, када је ова светиња вољом политичара потопљена због изградње хидроелектране на реци Пиви. Део по део манастира је 13 година (од 1969. до 1982. године), премештан два километра изнад оригиналне локације, од Пивског ока до Сињца, а више од 1.250 квадратних метара фресака из 16. и 17. века постављено је на реконструисане зидове. 
Ових дана, игуман манастира, јеромонах Јефтимије (Шкулетић) обилазећи са мештанима простор око Пивског ока, угледао је остатке старих конака, манастирске пекаре и друге објекте.

- Из воде су изронили и гробови из којих нису пренете људске кости! Са неколицином мештана успели смо из неких од њих да их извадимо и сакупимо и биће сахрањени у порти манастира, објашњава игуман. – Нисмо успели све да извадимо, јер је за тај посао потребно више људи. Из воде су изрониле и крстаче, а према траговима натписа на њима, претпостављам да су стари више од пола миленијума! На дну огромне вештачке акумулације површине од око 16 милиона квадратних метара остале су старе Плужине, велико историјско благо, на хиљаде гробова из разних периода. Појавили су се и остаци цркве Светих апостола Петра и Павла из 13. века!

Драматични догађаји који су пратили сеобу Пивског манастира постали су инспиративна тема писцима, посебно Кости М. Радовићу, сведоку тих дешавања, који је своју потресну лирску повест пренео између корица „Богородичина кућа“.

- Добро је само оно што Бог прима као жртву, а видљива жртва у мом времену беху Пивски манастир и Ловћен, капа Ловћенска без које је славна планина као болесник одбегао са клинике – каже Коста од Пиве. – Ова моја књига отвара књигу векова Успенског манастира у Пиви, књигу страдања православног народа, сеоба, потопа оног и овог моралног, савременог и има две златне везе са свети Василије Острошки и Пивом, тј Старом Херцеговином. Свети Василије је освештао онај красни иконостас у Успенију Пиве 1624. године. Он је савременик, сатрудник, сарадник и побратим са најчувенијим и најславнијим Пивљанином Бајом (Драгојлом Николићем). Данас, након 420 година православни верници љубе у Пиви подједнако и златни иконостас светог Василија и прибор за џефердфар Баја Пивљанина, који је бранио веру и острошког побратима. Пишући ову књигу, дуго, сазнајно, емотивно, исписао сам ламент над завичајем, над 5000 потопљених православних старохерцеговачких гробова. Суочио сам се са лудилом и суровом себичношћу и безбожништво савременог човечанства, нововарварског, новопаганског које хвале наше гакалице. Открио сам, а највише захваљујући јављањима Свете Богородице Пивске тамну будућност човека и човечанства због тиранске себичности и варварске безбожности.

Патријарх Саватије

Манастирска црква подигао је између 1573. и 1586. године Саватије Соколовић, митрополит херцеговачки и патријарх србски. Осим фресака, манастирска ризница садржи и вредне збирке старих рукописа, штампаних књига, икона, уметничких предмета и многих других драгоцености. Овај манастир је својевремено по жељи патријарха Саватија требало да буде стециште Пећке патријаршије, али га је у том остварењу спречила рана смрт.

Душа

На западу не станује душа! Знао је то и искусио големо свети Василије у борби са латинско-ватиканским мисионарима који су дукатима поткупљивали поједине наше примитивне кнежеве, сатрапе.