Евроазијски савез: почетак

Интеграција на постсовјетском простору из идеје прелази у реалност. 2011.године је почео да ради Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана. У потпуности је припремљен механизам Јединствене еконномске зоне три државе: он ће почети да функционише од 1.јануара. али све је то било само припрема за глобални пројекат – Евроазијски савез. Према мишљењу западних аналитичара, ако се та идеја успешно реализује, САД и Кина ће имати новог јаког конкурента на међународној арени.

Идеја да се поврате некада јаке економске везе бивших савезних република се није одједном појавила. Рад у том правцу се одвијао у различитим удружењима – како ЗНД и Евроазијска екномска сарадња. Царински савез који је већ доказао своју ефикасност и Јединствена економска зона су постали логичан наставак те политике. Русија има намеру да се и даље креће тим путем, рекао је у својој посланици Федералном сабору председник РФ Дмитриј Медведев.

„Економска интеграција ће се и даље развијати. Од 1.јануара 2012.године ће бити отворена Јединствена економска зона. Слободном кретању робе ће се придружити кретање услуга, капитала, радне снаге. Циљ је у томе да се до 2015. године створи Евроазијски економски савез, који ће у многоме одредити будућност наших земаља.“

Идеја Евроазијског економског савеза је формулисана у чланку руског премијера Владимира Путина, објављеном у октобру. Западни политичари и медији су тада пожурили да изјаве да он хоће да препороди СССР. Ипак премијер је нагласио да ради само о економском уједињењу суверених земаља. „Евроазијски савез ће се градити на универзалним интеграционим принципима како неодвојив део Велике Европе, уједињен јединственим вредностима слободе, демократије и тржишних закона“, - писао је Путин.

Започели су процес стварања Евроазијског савеза председници „тројке“ – Русије, Казахстана и Белорусије – 18.новембра. Дмитриј Медведев, Нурсултан Назарбајев и Александар Лукашенко су потписали у Москви Декларацију о евроазијској економској интеграцији и Спразум о Евроазијској економској комисији. Поприма форме и „заједничка влада“ савеза. Власти три државе ће предати наднационалном органу више од 170 пуномоћја. Има и првих кадровских одлука: колегијум Евроазијске економске комисије ће у наредне 4 године предводити руски министар Виктор Христенко.

О користима које ће добити учесници интеграције се може судити по резултатима неколико месеца рада Царинског савеза. Обим узајамне трговине тројке је повећан за једну трећину. А Евроазијски савез, поред свега осталог, ће се органски уклопити у светску економију, рекао је у интервјуу за Глас Русије аналитичар Института за националну стратегију Јуриј Солозобов.

„Русија и други учесници евроазијске тројке при разради основних докумената су узели у обзир норме већ разрађене у ЕУ. На тај начин ми ћемо до 2020.године имати зону усаглашене трговине са ЕУ. И ми разматрамо низ веома јаких транзитних пројеката, који повезују земље азијско-пацифичког региона и Европе. На тај начин корист је очигледна: економија наших држава ће бити основана не на сировинској већ на иновационој и индустриској бази. Друго – ми добијамо гаранције територијалне безбедности, јер свима је од користи да имају стабилног, поузданог партнера у средишту Евроазије.“

Интеграција у оквирима Евроазијског савеза ће бити озбиљна. Пре свега то се тиче економске сфере: осим зоне слободне трговине и уједињења енергетских мрежа. У плану је прелаз на наднационалну валуту. Говорка се и о јединственој валути за читав савез. Савез је отворен за нове чланове, интерес су већ показали Киргизија и Таџикистан. За сваког кандидата ће бити разрађена специјална мапа пута, која узима у обзир економску и политичку ситуацију у земљи.

Експерти су сигурни да ће Евроазијски савез отворити пред собом широке могућности. Ради се у перспективи о стварању јаког економског уједињења држава са становништвом од 250 милиона људи.