Срби (не) верују у боље сутра

Економска криза повећала број песимиста у Србији. Стручњаци тврде да је веровање да нас у будућности чека лепши живот снажан мотив. Имућнији су већи песимисти од оних који имају мање, јер могу више и да изгубе, сматрају социолози.

Грађани Србије не верују да ће им следеће године бити боље, бар када је реч о економској ситуацији. По песимизму, у врху смо листе - шести од 51 земље у истраживању Галуповог института. Од земаља региона, мање вере у бољу економску будућност имају само у БиХ.

"Када саопштите да сте песимиста, ви као да сте се дијагностиковали. Када сте песимиста, још више се добија на значају немогућности, лоших очекивања 'сад и овде' и лоших очекивања шта ће бити у будућности. Сагледавање да у будућности постоји могућност бољег живота снажан је мотивациони фактор", објашњава психотерапеут Невена Чаловска Херцог.

С јачањем кризе у Европи, ојачао је и песимизам код људи. У кризним временима оптимизам се квалификује као нереално очекивање доброг.

"Тај песимизам је опасан када захвати пословне кругове. Он демотивише људе да инвестирају и онда заиста може довести до озбиљних економских проблема. Онима који имају више, песимизам је израженији, јер више могу да изгубе. Када је реч о онима који имају мање, њихов песимизам је мање изражен, јер се заиста надају да ће бити боље", наводи социолог Владимир Вулетић.

Са тезом да смо мањи песимисти ако мање имамо, поклапа се и Галупово истраживање - Европа води у песимизму, а иза ње је Северна Америка. Највише оптимиста у погледу економског просперитета има у Нигерији, испред Вијетнама и Гане.