Или дете, или посао

Није довољно прогласити ову годину Годином беба, већ је потребно боље заштитити мајке и помоћи родитеље, сагласни су и родитељи и стручњаци. Жене због трудноће често остају без посла. Дечја опрема у Србији најскупља је у Европи.

Најава с почетка године да ће 2012. бити Година беба охрабрила је оне који планирају проширење породице. Такав подстрек, међутим, неће им бити од помоћи када се због трудноће, рецимо буду суочили са отказом, или док буду куповали пелене, колица и другу опрему за бебе.

"Жене, јако добро знамо, потписују бланко уговоре пре запошљавања, на самом разговору за посао оне су питане да ли имају породицу или да ли планирају породицу. Оне које планирају породицу у највећој мери отпадају већ у првом кругу. То је јавна тајна и то сви знамо, иако послодавац нема права да вас то пита на разговору за посао", каже Драгана Соћанин.

Мирослав Здравковић са сајта Макроекономија.орг говори о сличном искуству – његова супруга је остајала без посла оба пута када је рађала.

"Не постоји систем заштите жена које рађају и не постоји ниједан начин стимулације како би родила треће дете, јер су то негативна искуства у вези са рађањем", објашњава Здравковић. 

Према рачуницама Удружења "Родитељ", да би се купила најосновнија опрема за прво дете потребно је најмање 600 евра, а по ценама пелена и ствари за бебе најскупљи смо у Европи.

Пре неколико година, поднета је иницијатива да се укине ПДВ на беби-опрему, али је то и даље само захтев више удружења и организација.

Драгана Соћанин каже да се нико од стручњака није огласио и понудио било какво смањење обавеза – укидање или повраћај ПДВ-а. 

Све мање деце на селу

Стручњаци кажу да је пад наталитета последица све мањег рађања деце на селу, али и немогућности жена да нађу посао. Због тога би управо њих требало подстицати на потомство.

"Уколико би 40.000 жена које живе на селу или немају посао добиле месечну помоћ од 30.000 динара, за четвртину мање од просечне зараде, укупан трошак изнео би месечно 1,2 милијарде динара или на годишњем нивоу 14 милијарди динара. То је мање од један одсто укупне јавне потрошње и мање од 0,5 одсто БДП-а Србије", објашњава Мирослав Здравковић.

Да би се подстакло рађање, још 2008. донета је стратегија, али је она за сада мртво слово на папиру. Проблем је што за њено спровођење нема новца. Како ни буџетом за ову годину нису предвиђена средства, многи не верују да ће 2012. заиста бити Година беба.

"Они који учествују у власти морају да изнађу начина и да смогну снаге да ова стратегија почне да се примењује", истиче Предраг Петровић из Министарства рада и социјалне политике. 

"Ми смо један од носилаца активности. Постоји велики број других министарстава, организација које би требало да учествују у реализацији ове стратегије", наглашава Петровић.

Са проблемом све мањег наталитета суочава се већина градова и села у Србији. Ипак, само неки од њих су у својим локалним буџетима предвидели новац и поклоне за лепшу добродошлицу бебама.