Ајвазовски је постао „непознат уметник“

Први пут се у Русији јавно излажу фалсификати слика. Изложбе фалсификата уметничких дела редовно се одржавају у највећим светским музејима и уживају велику популарност. Донедавно се у Русији сличне акције нису практиковале. Иако се скандали с кривотвореним антикваријатом дешавају прилично често преварени колекционари не теже ка томе да своје неуспехе поделе с јавношћу.

За лето 2012. године у московском музеју „Дом иконе на Спиридоновки“ планирано је отварање изложбе слика руских уметника, које је у првој половини 1990-их година купио оснивач музеја Игора Возјаков. Експозиција обећава јаке утиске – прва имена руске уметности: Иван Ајвазовски, Николај Рерих, Алексеј Богољубов, Борис Кустодијев. Музејски значај сваког платна потврђен је стручним закључцима, које су потписали водећи експерти из највећих руских музеја.

Почетком 2012. године донета је одлука да се изврши поновна експертиза слика како би се искључила и најмања сумња у то да су радови оригинали. Какво је било разочарење организатора изложбе кад се испоставило да је од 15 слика девет вешто урађених фалсификаа. По ценама из 2012. године штета износи око десет милиона долара.

Руководство музеја је донело одлуку без преседана. Први пут се у Русији излажу фалсификована платна уз све пратеће закључке – како позитивне, тако и негативне. То ће омогућити да се скрене пажња на проблем фалсификата на тржишту руског сликарства, као и на многобројна питања повезана с експертизом сликарских дела и дела декоративне и примењене уметности у Русији, сматрају организатори изложбе која је данас отворена.

Игор Возјаков каже да „треба превладати извесну инерцију која је својствена руском друштву и да не треба да се стидимо да кажемо да бивамо преварени.“

По његовим речима, прилично је честа ситуација кад колекционар, откривши у својој колекцији фалсификат покушава да реши проблем без подизања претеране буке – или да врати рад продавцу или да добије свој новац, или да покуша да га препрода.

Истовремено, стручњаци говоре о људском фактору, о томе да је рад на препознавању фалсификата крајње сложен и остављају себи право на грешку. Међутим, проблем је у томе што данас стручњак не сноси никакву материјалну одговорност за грешку због које на крају штету трпи преварени купац.

На конференцији за новинаре која је одржана пре отварања изложбе директор Научно-истраживачке независне експертизе „П.Третјаков“ Александар Чвала навео је жалосне цифре: по његовом искуству вршења експертизе, највише трећина слика руских уметника из друге половине XIX века у руским колекцијама су оригинали, а ситуација с делима руске авангарде је још желоснија. Ситуација може да се промени само систематским приступом вршењу експертизе уметничких дела, организацијом струковног удружења и максималном транспарентношћу у свим фазама утврђивања аутентичности уметничких дела. Александар Чвала сматра да треба увести својеврсне „личне карте“ – документа у којима ће бити наведени историја дела, све фазе рестаурације и резултати различитих испитивања.

По речима Игора Возјакова оваква акција неће имати негативан утицај на развој руског тржишта антиквитета, већ ће, напротив, помоћи у његовом чишћењу.

„Колекционари треба да изврше поновну анализу предмета из својих колекција,- сматра он. – На крају нас очекује низ суђења, и то не само на територији Русије.“