Бошњачки интелектуалци у борби против Милорада Додика

На трибини којој је тема била "Опасна политика Милорада Додика према Босни и Херцеговини" говорили су уводничари професори Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву проф. др Сенадин Лавић и доц. др Суад Куртчехајић.
За Додика је речено и да јавни простор готово свакодневно контаминира неодговорним изјавама, а да притом не сноси никакве посљедице.
Оцијењено је да деструктивна политика коју према БиХ проводи Додик има негативне реперкусије за све њене грађане и народе те да његове намјере нису нимало наивне, будући да досадашња пракса свједочи да се ради о експоненту великосрпске политике и праксе.
Уводничари сматрају да одговор на Додиков арсенал ставова којима, слави аргументе снаге, умјесто снагу аргумената, мора бити јасан и недвосмислен и на линији идеја које заступају све пробосанске снаге ради враћања на колосијек који БиХ води ка бољој и просперитетнијој будућности и у сигурну луку евроатлантских интеграција.
Додик је, како је речено, персонификација рушилачке политике којом се настоји цијела бх. стварност, бременита бројним, а у првом реду економским неизвјесностима, додатно закомплицирати тезама о њеној неодрживости и редуцирати на ниво етно-клерикалних питања и расправа, одузимајући јој шансу за превазилажење тренутне негативне констелације.
У том контексту, констатовано је да Босни и Херцеговини треба искорак из стања у којем "властодршци" попут Додика кроје судбину њених народа и грађана, манипулишући и кокетирајући с емоцијама "обичног човјека" коме, “умјесто радног мјеста и опћег просперитета, нуде политикантске фразе и неодмјерена обећања”.
Стога је, како је речено, “нужно пробудити све интелектуалне снаге да би се на одговорајући начин супротставиле Додиковим неодрживим и ничим аргументованим тезама, односно покушајима ревидирања историјских и судски верификованих чињеница у вези с агресијом на БиХ и карактером ентитета РС”.
Оцијењено је, такође, да се на том путу треба окренути демократском лицу србског народа, односно повезивању с протагонистима демократске српске традиције и мисли, а све ради спречавања националиста да и надаље раде на остварењу ретроградних пројеката и идеологија заокружених у пројекту велике, или хомогене Србије.
Уводничари су указали и на шири хисториографски контекст односа у региону, с посебним освртом на генезу велокосрбских аспирација од Гарашинових "Начертанија", првог националног програма Срба на Балкану и списа "Хомогена Србија" Стевана Мољевића (идеолога четничког покрета у Другом свјетском рату), до Меморандума САНУ-а и Милошевићевог митинга на Газиместану 1989. године, уочи ратова на простору бивше СФРЈ.