Руско тржиште савремене уметности на прагу промена

11. априла Ајдан Салахова, власница Ајдан галерије, објавила је изјаву да прекида комерцијалну делатност. После ње сличне изјаве су дали Марат Гелман (Галерија Гелмана) и Јелена Селина (XL галерија).

На конференцији за штампу у Центру савремене уметности Винзавод говорило се о проблемима руског тржита савремене уметности. Галеристи су рекли да се галерије не затварају сасвим, већ прекидају комерцијалне пројекте и мењају формат делатности.

Марат Гелман пожалио се на то да му је постало досадно да ради у оквиру комерцијалне галерије: период ентузијазма је завршен, а жеља за кретањем је остала. И он планира да организује изложбе регионалних уметника у оквиру продуцентског центра Културна алијанса.

Ајдани Салаховој такође је досадила галеријска делатност: 90-их година имала је амбиције, хтела је прва у Русији да прода Ворхола, да открије нова имена. Сада је то постало незанимљиво, а са комерцијалне тачке гледишта и не баш превише уносно – као уметник Салахова зарађује много више. Зато ће се њена галерија претворити у атеље отворен за публику.

Јелена Селина је саопштила да њена галерија ради одлично, али она је затвара како би се концентрисала на кустоске пројекте. XL галерија се претвара у XL Projects и види свој задатак у пропаганди савремене уметности помоћу великих музејских изложби и не само изложби.

Чуле су се разне тезе: наводно, тржиште се налази у кризи, а држава не учествује у развоју савремене уметности. Колеционари не теже да популаришу домаће актуалне уметнике на светској сцени. Недостаје не само финансирање, савремени уметници немају приступ престижним изложбеним просторима, а највећи музеји Русије више воле да излажу класике.

По мишљењу колекционара и издавача Пјера Брошеа, слична политика доводи до врло жалосних резултата: многи у Русији једноставно не схватају шта је то савремена уметност. Па и како људи могу да се разумеју у то, ако у руској престоници још увек нема правог музеја савремене уметности?

Сада је питање шта ће бити са уметницима који су сарађивали са затвореним галеријама? И што је најважније, шта ће бити са руским тржиштем савремене уметности? Одлазак три највећа фактора није једноставно гласна акција и повод да се теоритичари савремене уметности искажу, то је озбиљан потрес за тржиште.

Са једне стране, са сцене одлазе три најстарије и најутицајније организације. Са друге, само у Москви остаје око 80 галерија које не планирају да се предају, а неки арт-дилери су клони да разматрају одлуку Гелмана, Салахове и селине као неопходну и сасвим нормалну како би се оживело тржиште и извело из стагнације.

Како сматра Јекатерина Мекдугал, директор лондонске аукцијске куће Мек Даглас, која заузима водећи положај на тржишту руске уметности, на данашњи дан тржиште актуалне руске уметности заиста се налази у жалосном стању. После пада тржишта 2008. године више или мање су се стабилизовале цене на уметнике као што су Оскар Рабин, Лав Кроповницки, Немухин, мада ни они нису достигли ниво од пре кризе. После галеријске трансформације тржиште ће се несумњиво изменити. Разултате тих промена видећемо ускоро.