Малинари у раљама државе и монополиста

Индолентност и хаотично стање које производи Министарство пољопривреде видљиви су и када се сади и када се бере. Тако ће бити и са пшеницом,али и са малином чија берба пристиже за мјесец и по дана. Малинари као и остали произвођачи у аграру препуштенису сами себи и неизвјесности која се, попут епидемије, шири из ресора министра Мирослава Миловановића. Нико не зна колика ће бити откупна цијена малине јер је, као и све остало, и то велика непознаница у владавини континуитета. Малинари у Србији, упорним протестима успјели су да обезбједе откупну цијену од 1,6 евра по килограму, али у Републици Србској она неће бити толика ни у конвертибилним маркама. У таквој неизвјесности произвоиђачи настоје умолити власти да им дозволе извоз у Србију, али са друге стране и не помишљају да одговоре на ове апеле иако малина храни на десетине хиљада уста у Србској. Само на подручју Братунца је 1.000 регистрованих узгајивача малине који годишње произведу око 3.000 тона овог воћа и то у крају у коме је након краха предузеће у приватизацији малинарство основна привредна дјелатност. И умјесто да се произвођачима омогући транспорт у Србију када већ у Србској нема гарантоване цијене, власт настоји да то спријечи и тако још једном обави посао за монополисте који и диктирају овако ниску цијену малине. Разлика 1,6 евра и 1,6 КМ завршиће коруптивно подјељена на равне части између накупаца и оних који су им такав статус омогућили. То је идеалан модел за девастациу пољопривредне производње иако би мисија министарства требала бити подстицање и развој.