Континент мира и слоге?

5. маја 1949. године је био формиран Савет Европе. У част тога је основан Дан Европе – празник мира и слоге, који је био позван да уједини Европљане. Да ли је успешно остварена иначе велика идеја евроинтеграције? Шта мисле о Европи обични грађани Русије и елита земље, зашто се у самој Русији, чланици Савета Европе, празник не обележава? Коментар члана руског  пен-Центра, писца Михаила Велера, чије су књиге издате у Француској, Италији, Холандији, Бугарској и Пољској.

Код већине грађана Русије, оних, који нигде не иду, а који црпе информације искључиво са ТВ-а формирана је представа о Европи као месту, где добро живе, одлично зарађују, додуше, тамо има много миграната, хомосексуалаца. Тамо немају поверење према Русији, желели би да овладају њеним природним богатствима и диктирају своју вољу. Иритирају демонстрације у Грчкој: изобестили су се од лагодног живота. Желе да добију плату најмање три хиљаде евра месечно. Камо среће да би и ми такву имали! За либералне руске интелектуалце (има их 2 до 3 милиона у земљи са 140 милиона становника) Европа је звезда-водиља. Либерали одобравају све што потиче оданде: европске вредности, облик демократије, виде у ЕУ неки прототип светске владе. Међутим, део кругова Русије око власти често се дистанцира од Европљана, сматра Савет Европе сметњом, а Европски суд неким злокобним органом, који смета правном систему, крши  сопствене политичке и економске интересе. Иначе, било би погрешно да се мисли да су Руси много забринути за европске послове. Довољно је и својих проблема…

Русија је један од главних давалаца за буџет Савета Европе.  Међутим, по правилу Руси не сматрају себе Европљанима. Зашто? Мишлење Фјодора Лукјанова, главног уредника часописа Русија у глобалној политици.

Савет Европе је био формиран на остацима Старог Света, после Другог светског рата. СССР у тим процесима није учествовао, а савремена Русија не осећа своје учешће у тој историјској димензији. Учланили смо се у организацију у другом периоду свог развоја, 1996. године. Мада смо често незадовољни рефератима експерата Савета Европе о ситуацији с људским правима код нас, никада нисмо изјавили о напуштању те организације. Чланство у њој је део респектабелног имиџа савремене еваропске земље. Поштено  говорећи, овде никада нису усвајали  одлуке које би озбиљно кршиле реноме Русије. И то, чак ни у  оштрим моментима као што су чеченски рат или руско-грузијски конфликт 2008. године. Вердикт Европског суда о познатом предмету ЈУКОС такоје је потпуно прихватљив за руске власти.

Дан Европе је усмерен на уједињење Европљана, међутим, велика идеја евроинтеграције је данас на раскршћу, - сматра доајен руске економије, професор Евгениј Јасин.

Одлука о увођењу јединствене валуте и изјадначењу економија развијених земаља недовољно је промишљена. Заједничка валута тражи стриктно регулисање, када недостатак средстава код једних се покрива на рачун других, успешнијих. У ЕУ нико, чак ни најслабији не желе да изгубе суверенитет.  Престиж се мора платити -  огорченим протестима становништва, политичком несигурношћу, свађама унутар еврозоне. Има ли излаза? Само један. Јаке земље ЕУ отприлике истог нивоа су у еврозони, остале су са сопственом националном валутом. После избора у Француској и Немачкој, мислим, видићемо кретање у том смеру.

Професор Јасин би хтео путем радио Глас Русије да честита Дан Европе својим пријатељима европским научницима – партнерима Више школе економије, чији је научни руководилац у току више година наш саговорник.