Радник у металском сектору ради за 30 посто потрошачке корпе

Ако се зна да је у марту потрошачка корпа у Србској износила чак 1.843 мараке, радник запослен у овом сектору својом мјесечном зарадом могао је да купи свега 30 посто најнеопходних производа. У металопреради у РС сада ради око 9.000 запослених, а како каже Тане Пеулић, предсједник Синдиката металске индустрије и рударства при Савезу синдиката РС ову граду привреде прате поред ниских примања, прате и бројни други проблеми. У протеклих шест мјесеци у овом сектору отворено је седам стечајних поступака, а вођена су и четири штрајка. „Чајавец“ Бањалука једно је од тих предузећа која још прије званичног гашења таворе у стачајном поступку. У том некадашњем гиганту, који је прије рата запошљавао више радника него што их данас укупно има у металском сектору, на крају прошле године текућа имовина била је од свега 7.222 марака, доспјеле обавезе од 922.474, а губитак до висине капитала износи је 4.236.043 марака. Овај пријератни привредни див је рата запошљавао око 10.500 радника, а 31. децембра прошле године имао је свега три запослена.
Због бројних изузетно лоших показатеља, у ревизорском извјештају о раду тог предузећа у 2011.години, изажена је значајна сумњу да ће „Чајавец“ бити у стању да настави с пословањем, а како би измирили постојеће обавезе у „Чајавецу“ би поново морали продати дио имовине.
Ово предузеће је правни сљедбеник МДП „Чајавец“ Холдинг електроника, електромеханика и аутоматика, али се не бави холдинг пословима и остварује приход само од издавања у закуп пословних простора.
„Чајавец“ више није ни власник некадашњих својих објеката, међу којима су и они у Новаковићима код Бање Луке, јер је над њима успостављено власништво од стране компаније „Хемофарм“, а на основу раније одлуке Владе Републике Српске о преносу власништва. Ради се о земљишту вриједности око 2,1 милион марака које је искњижено из биланса вриједности "Чајавеца". И док „Чајавеца“ фактички више и нема, у преотслаом металском сектору у РС забиљежено је и непоштивање радничких права, јер се у појединим фирмама не дозвољава синдикално организовање. -Има и предузећа у којима се радник прими у радни однос, тако што прво потпише споразумни раскид радног односа, па тек онда уговор о раду. Ако се испостави да тај радник не одговара послодавцу, онда само ставе датум на споразумни раскид уговора и правне службе синдиката и инспектори не могу ништа, рекао је Пеулић. У таквој ситуацији помоћ од извршне власти скоро је никаква. То најбоље знају радници бањалучког „Космоса“, којима мјесецима касне плате, а доприноси нису уплаћени годинама.