Голија је Гора Блаженства

 На Орлини, на Голији, на самој граници Црне Горе и Херцеговине, окупило се око 5000 вјерника на освећење храма посвећеног Св. Сави, чији је ктитор Миодраг-Дака Давидовић.

Његова Светост Патријарх србски г. Иринеј са бројним владикама, свештенством и монаштвом обавио је освећење храма, после чега је услиједила архијерејска служба. У току службе обављено је крштење Василија Давидовића, ктиторовог унука.

Храм је почео са градњом 2005. године по пројекту архитекте Никодима Жижића. Унутрашњост цркве иконописао је отац Лазар из Заграђа, а иконостас је осликао Мирко Тољић. Поред манастирског комплекса, цркве, порте и конака, ктитор је направио и сеоско гробље са 34 укопнице и споменика.

„Овај храм, на граници двије епархије, данас нас је све сабрао, да у њему нађемо утјеху и мир, приближимо се извору живота и да се испунимо духа светога“, поздравио је сабрани народ еписком будимљанско-никшићки Јоаникије. Данашње освећење је залијечило многе ране, а то ће нам помоћи да сачувамо своје име.

Патријарх Иринеј се обратио окупљенима својом бесједом, назвавши Голију „Гором Блаженства“ која се поноси храмом на коме би му позавидио и сам србски краљ Милутин.

„Прошло је вријеме када се овакав сабор није могао ни замислити. Људи су били удаљени од Бога и од истине. И ми смо били као блудни син из јеванђељске приче, који је напустио оца, а када је потрошио сву очевину и остао без ичега, молио је оца да га прими макар као слугу. А отац као отац, дао му је много више - вратио му је сва синовска достојанства“, рекао је патријарх, нагласивши да су сви догађаји ових дана свједочење да се враћамо небеском Оцу у загрљај.

Модраги-Даки Давидовићу је затим уручен орден Св. Саве I степена које му је додјелио Св. архијерејски синод Српске православне цркве.

Завјештавши цркву, порту и конак Србској православној цркви да буде њена неотуђива имовина, Дака Давидовић је предао кључеве храма патријарху Иринеју.

„Овај храм је градила свака благочестива душа, а ктитори земаљског храма негдје дубље у души граде невидљиви храм, обнављајуће тиме своје биће, и свој народ“, биле су његове ријечи захвалнице.

„Ево нас на граници наше небеске отаџбине, на граници које нема, освештавамо манастир који за границе не зна“, обратио се вјерницима још и Матија Бећковић.

Надахнути пјесник и академик рекао је да је Голија данас за главу порасла, и да су планине те које нас уче да увијек останемо усправни, своји на своме, достојни висине свога имена и мјеста на земљи.

„Наша најкраћа пречица до неба је стопа Св. Саве. Помолимо се ћирилицом и нека нам је сретно ово ново огледало србско“, поручио је Матија.

Окупљени су после литургијске службе и пригодних бесједи могли да уживају у наступу етно састава Балканика.