Шведски суд разматра случај „ловца на мигранте“

У Шведској је започело суђење манијаку који је добио надимак „стрелац из Малмеа“. 40-годишњи Петер Мангс је пратио и убијао људе који немају „шведску“ спољашњост, мигранте. Он се терети за три убиства и 12 покушаја убиства.

Ловца на мигранте тешко је назвати следбеником убице 77 особа Андреса Брејвика, коме се ових дана суди у Норвешкој. Прва два убиства Петер Мангс је како се претпоставља извршио још 2003. године. Само једна пострадала од његових дејстава била је Швеђанска, истина, за време напада била је у друштву имигранта. За своје поступке Мангс се не каје. Између осталог, Брејвик је помињао њега и још неколико неонациста као праве патриоте који су се латили оружја како би заштитили Европу од политике мултикултуралности. Ова политика је довела до отварања граница, нерегулисане илегалне миграције и изазвала је радикални окрет удесно, сматра доктор политичих наука Ирина Семененко.

По њеним речима, грађанска нација лишена је етничких предрасуда и осећа сродство по принципу држављанства, а не националности.

Европа је видела Шведску као узор миграционе политике, дисбаланс је започео после уласка земље у Шенгенски савез. Управо тада је био премашен такозвани праг миграционе толеранције, којим социолози традиционално сматрају 13% миграната од укупног броја становника, говори руски историчар и политиколог Олег Барабанов.

Превишен је праг националне толеранције, између осталог у земљама где је присуство миграната увек постојало. Иста та Француска, Велика Британија. У другим земљама – Шведској и Норвешкој – ситуација се променила њиховим ступањем у Шенгенску зону, пошто је то отворило унутрашње границе по читавој Европи. То је довело до тога да многи мигранти који су доспели у ЕУ преко Француске, Италије или на други начин, кренули су даље и премашили праг миграционе толеранције.

Европа је сама довела себе у безизлазну ситуацију, сматра Барабанов. Пошто једнозначног решења проблема нема, у европском друштву велик је ризик од појаве нових „ловаца“, уверен је политиколог.

Јасно је да је ова шведска серија убистава, чак још увећој мери него убиства Брејвика, везана са међуетничким односима у Европи који се све више заоштравају. Истовремено видимо јачање економске кризе, која удара по социјалној стабилности у Еврои, и наравно, врло многи људи, изгубивши или посао или просто сигурност у стабилну економску егзистенцију, почињу да оптужују мигранте. Зато ће се такве ствари, нажалост, понављати.

У кући шведског „стрелца из Малмеа“ нађено је ватрено оружје са пригушивачем, као и књига о Џону Аусониусу. Последњи издржава доживотну робију за убиство и низ покушаја убистава из побуда међунационалне мржње у Шведској.

У судници Мангс седи иза блиндираног стакла. Таква мера безбедности је предузета како би се поновили инциденти који су се десили за време суђења Андресу Брејвику. Рођак једне од жртава је бацио ципелу на њега, али је промашио и погодио адвоката. А у уотрак испред зграде суда где се разматра случај Брејвика непознато лице се запалило. Обезбеђење суда је успело да угаси ватру. Касније су мушкарца хоспитализовали. Мотиви његовог поступка су непознати.