Митрополија: Филермоса није туристичка атракција него светиња

 Икона Богородица Филермоса по решењу Владине Управе за заштиту културних добара проглашена је за културно национално благо Црне Горе, што је и формализовано у Службеном листу.

То значи да ће ова светиња, која се чува у Плавој капели Народног музеја на Цетињу, бити коришћена у научне, образовне, религиозне и туристичке сврхе. Тако је написано у одлуци.

Славко Крстајић, члан епархијског Управног одбора Митрополије црногорско-приморске и директор поклоничке агенције „Одигитрија“, говорећи о ставу Митрополије према оваквој одлуци, рекао је да је умјетничка вриједност Филермосе само један сегмент њене вриједности. Она је прије свега светиња, а светињама се зна гдје им је мјесто.

„Икона је икона, и као таква служи у богослужбене сврхе, а не да би уљепшавала зидове, декорисала ентеријер некога дворца, музеја. Ово је њена најтрагичнија судбина до сада“, рекао је Крстајић за ИН4С. Икона Богородице је коришћена у туристичке сврхе јер је представљена као чудотворна, али као експонат који се само за новац може погледати. Тиме се светиња омаловажава.

Она је чудвотворна, не када ми то хоћемо, него када се према њој понашамо са поштовањем, када је користимо у богослужбене сврхе и на мјесту које је Богу угодно.

„Светиња није туристичка атракција, па да се рекламира као плаже, планине, језера, ријеке, бициклизам, рафтинг...да би привлачила туристе, као што је прије пет-шест година од стране организатора црногорских туристичких организација на Берлинској туристичкој берзи говорено о икони, њој је потребан мирис тамјана и молитвена атмосфера“, објашњава Крстајић, наглашавајући да је боље да Влада подигне кривичну пријаву против НН починиоца који је скинуо сафир са иконе Мајке Божије.

По његовим ријечима, правно гледано, икона је власништво Карађорђевића, јер су је они оставили на чување манастиру Острог, а не држави или некој политичкој организацији, а када су тајне службе заплијениле икону, у Записнику је остало записано, да је поред осталих узетих ствари и слика „једног свеца“.