Дан Пансловенске културе

Православне земље широм света  славе Дан словенске писмености и културе. Празник је основан у знак сећања на свету браћу Кирила и Методија. У 9. веку, ови мисионари хришћанства,  створили су прву словенску азбуку. Од тада, они се сматрају просветитељима источног хришћанског света.

Азбуку, коју су створили Ћирило и Методије, постала је основа за све словенске језике и дефинисала је духовни и културни развој многих народа, рекао је у интервјуу радио станици „Глас Русије“ професор Сретенске Богословије протојереј Вадим Леонов:

„Захвални овој светој браћи данас су не само руси, украјинци, белоруси, већ и срби, бугари, чеси, словаци. За све њих,  браћа Ћирило и Методије су велики и свети људи који су направили духовну и културну револуцију. Они су словенским народима пренели Јеванђеља, на језику који они разумеју. Пре тога, Јеванђеља су читана на грчком и латинском, а само малобројни су могли да разумеју. Од тада, активније су грађене православне цркве, а људи су  се преобразили."

У храму Успења московског Кремља традиционално је одржана  Литургија, коју је служио патријарх Кирил. Главна прослава биће одржана на Васиљевској падини, близу Црвеног Трга, где ће становници и гости  Москве моћи да уђу у поворку. Око храма Светог Василија ће бити прочитана народна молитва пред иконом Богородице. Икона је недавно предата Новодевичем манастиру у Москви и једна је од најстаријих хришћанских реликвија, говори игуманија манастира Маргарита Феоктистов:

„Она припада првој групи икона, које су урадили светогорски монаси на захтев руског цара Алексеја Михаиловича.  Монаси са Атоса донели су икону у Москву и предали је цару, а он ју је даривао нашем манастиру. У совјетска времена, када је Новодевичи манастир био затворен, икона се дуго, заједно са другим драгоценостима  чувала у збиркама Државног историјског музеја.“

Први пут се  дан словенске писмености и културе у Русији празновао 1863. Истина, свој садашњи назив, празник  је добио средином 80-тих година прошлог века. Деценију касније постао је празник који се слави, не само у цркви, већ и на државном нивоу. Сваке године, биран је други град као главно место прославе: из низа древних руских градова, као што су Владимир, Ријазањ, Коломна, Твер и други. Од 2010. године, главна прослава се одржава у Москви.