Небодери Москве и даље чувају Стаљинове тајне

Пре 55 година завршена је изградња Стаљинских високих зграда. Последња од њих била је зграда московског хотела Украјина. Он је свечано отворен 25. маја 1957. године и постао је други по величини међу седам московским небодера после Московског универзитета. То није само визит-карта руске престонице, већ и један од најмистичнијих објеката града, око којег колају разне легенде.

"Украјина" је била отворена са скандалом. Тада је Хрушчов издао наредбу о борби против раскоши у архитектури. Интеријери су урађени много скроминије него у другој високој згради – хотелу Лењинградски, чији је раскошни интеријер урађен у стилу руског барока. Сачувана је само огромна колекција слика и скулптура, говори историчар Денис Рамодин.

До извесног времена то је био највећи хотел у Европи. Прво је он био безимени. Због сложеног тла зграда је рађена дуго, основни радови су извођени већ у доба Хрушчова. Тада је прослављана 300-годишњица поновног уједињења Русије и Украјине. Тако се појавио назив Украјина. А што је најважније, тамо нема 13. спрата и броја собе 666.

Небодери у Москви почетом 20. века били су данак моди. Када се у Њујорку појавио Емпајер Стејт билдинг, совјетска престоница је решила да не заостаје. Стаљин је наредио да се направи највећи у свету комплекс зграда висине до небеса. При томе не у сувом индустријалном стилу, као у САД, већ помпезном и скупом, попут московског метроа, где је свака станица дворац. Касније су сличне високе зграде као у СССР изграђене у Риги, Кијеву, Букурешту и Варшави. Наравно да је амбициозни пројекат одмах добио своје тајне, истиче архитекта Николај Васиљев.

Нјавише легенди кола о здању Московског универзитета. Оно стоји на замрзнутом тлу, а у подрумима су фрижидери. Ако их искључе, зграда ће пасти у реку. У ствари то је смеса две легенде. На Воробјовим горама цар Александар Први је хтео да гради Храм Христа Спаса. Али после његове смрти Николај Први је решио да промени место и да гради тамо где сада Храм и стоји. Једна од узрока је лоше тло, а на највишој тачки је било немогуће градити. Када су почели да граде Универзитет, он је морао да буде мало премештен са брега, где је могло да се гради. На станици метроа Красние Ворота високо здање је тачно изнад станице метроа. Управо тамо су замрзавали тло,  ископали темељ, направили, а затим искључили замрзавање. Подлога се отопила и утонула, зграда је стала на своје мсто, зато су је намерно правили са отклоном од вертикале.

По замисли Стаљина у Москви је требало да се појави 9 небодера. Био је пројектован и за то време највиши у свету Дворац Савета. Изградња огромне зграде са обиљем колонада, овенчана гигантском статуом Лењина висине 420 метара започела је 1931. године на месту срушеног Храма Христа Спаса. У време рата, када су били готови темељ и доњи нивои, објекат су расклопили: од металних констукција и камена изградили су железничке мостове.

А са супротне стране Кремља требало је да буде административна зграда, чија немена је до данас тајна. Пројекат је лично координирао Лаврентиј Берија, министар унутрашњих послова. По једној верзији тамо је могла да пређе легендарна Лубјанка, органи совјетске државне безбедности. Ипак изградња је била прекинута одмах после смрти Јосифа Стаљина 1953. године. Носећа конструкција подигнута практично до половине била је срушена. Делови су искориштени за изградњу стадиона Лужњики. Касније је на темељу зграде израстао хотел Русија, који је срушен 2006. године. Сада је тамо празно место на којем градске власти обећавају наредних година да направе парк.