Скупа жетва за “мршав” род

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС Владимир Усорац рекао је да ове године временске прилике нису погодовале развоју пшенице.
- У марту је било суво вријеме, што није дозволило пшеници да се развија, а затим су велике кише и олује у мају додатно дотукле површине на којима је засијана ова житарица. Због тога ће приноси бити умањени за 30 одсто - рекао је Усорац.
Пољопривредници истичу да неће имати готово никакву зараду, јер је жетва поскупјела у односу на прошлу годину. Кажу да би због тога могло да дође и до поскупљења брашна, а потом и хљеба и осталих пекарских производа.
- Приноси са засијаних површина не могу никако да задовоље домаће потребе за овом житарицом, због чега долази до прекомјерног увоза хљебног жита - рекао је Усорац.
Додао је да домаћи млинари купују мале количине домаће пшенице, те да се углавном одлучују да купују пшеницу из иностранства, уз помоћ Владе РС. 
Предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос рекао је да ће домаћу пшеницу купити само под условом да буде одговарајућег квалитета и прихватљиве цијене. 
Кос је нагласио да је тренутно за тону пшенице у Мађарској потребно издвојити око 220 евра, док килограм брашна кошта 0,60 марака без ПДВ-а.
Пољопривредник из Семберије Љубо Павловић каже да су приноси сваке године умањени због временских непогода.
- Ратарима су сваке године или велике суше или поплаве уништавале усјеве. Поред тога, пољопривредницима се не исплати да раде око пшенице, јер је млинари купују по ниској цијени - рекао је Павловић и додао да је то један од разлога  што сваке године ратари смањују површине засијане пшеницом.
Он је истакао да пољопривредницима додатне проблеме ствара и непрестани раст цијена нафте, због чега морају да издвоје више новца за жетву.
Пољопривредник Јован Милић каже да ће овогодишња жетва бити најскупља у посљедњих неколико година.
- Све се мање исплати сијати било шта. Већина земљорадника је у дуговима или са готово никаквом зарадом. Задужују се да би нешто посијали, а од тога на крају немају ништа - каже он.

Површине
Према подацима Пољопривредног института РС, пшеница се у Србској прије рата сијала на површини и до 70.000 хектара земљишта, али су пољопривредници сваке године смањивали површине засијане пшеницом. Данас је у Србској пшеницом засијано око 30 хектара земљишта.