Криза амазонки

19. јуна у САД се обележава Дан еманципације жена. У Русији еманципираних дама које одлажу ступање у брак такође је много и има их све више. Али устанак жена је пре принудан него добровољан.

Због нестабилности бракова жене се у бризи о породици све мање ослањају на мушкарца. Па и мушкарци све чешће желе да виде поред себе образоване жене које имају каријеру. И ево сасвим индикативне статистике – у Русији се увећава просечни узраст ступања у брак. 2004. године било је 30% жена које су први пут склапале брак са 30 година. Сада је 30-годишњих невеста скоро 40%. Све више жена изгледа уопште не жели да се уда. Истина, до показатеља САД Русија је још далеко. Тамо у браку није више од половине жена.

Иза такве статистике стоји озбиљна гендерна криза, изопачење мушке и женске природе, говоре експерти. Жене постају на мушки начин одлучне и пробојне, док су мушкарци блажи.

Ова промена улога дешава се у многим земљама, примећује професор факултета психолошке консултације Московског психолошко-педагошког универзитета Татјана Гаврилова. У Русији један од главних узрок гендерне кризе је женско васпитање мушкараца. У 20. веку са ратовима, револуцијама, репресијама и сталном заузетошћу мушкараца на послу, у породици је доминирала жена, говори Гаврилов.

У земљи из генерације у генерацију младиће васпитавају жене: у дечијем вртићу, у школи, код куће. То су маме, баке, дадиље. И тип мушког понашања нажалост у градској породици је сведен на минимум.

Од размажених дечака често стасавају психолошки андрогини – мушкарци са женским карактером. Они су инфантилни, нису спремни да преузимају на себе одговорност и решавају проблеме. Парадоксално, али такви мушкарци често се жалују да их нико не воли и чекају чисто мајчинску бригу.

Тешко да такав мушкарац може да буде глава породице, а брак са њим стабилан. У бризи о породици жена све више мора да рачуна на себе, примећује шеф сектора за социологију породице Социолошког института РАН Татјана Гурко.

У прошлости жене нису имале посебне могућности да бирају – оне су зависиле од мужа. Зато су жене хтеле да се удају, да повећају свој социјални статус, и да осигурају дете. Данас, нажалост, брак не пружа ту могућност.ене морају саме да створе некакву основу – у виду стабилне зараде, каријере и статуса.

Али не омета само осећање доминирања у односу на мушкарца склапање брака. Понекад жене се не журе са удајом зато што нису спремне да воле и да се брину о некоме осим о себи самој. Експерти сматрају да је таквих егоцентричних жена све више. Љубав је за њих претежак посао. Оне прихватају живот као веселу шетњу, живе у радостима потрошње и одбијају да обављају природну функцију жене – да буду супруге и мајке. Такве жене по правилу свесно бирају да не рађају. Деца су за њих оптерећење. Између осталог има и изузетака. Жене које дуго живе за себе почињу да сањају о детету. И такви одложени порођаји више нису ретки. Сада у великим градовима скоро половина жена први пут рађа у 27-30 година.

Једном речи, систем вредности у друштву се мења и за деценије институција брака, нажалост, губи поене. Ипак и данас 55% руских грађана сматра главном вредношћу породицу – такви су подаци Фонда Јавно мњење.