На стражи интереса Русије

Савремени међународни односи диктирају нови формат повнашања. Ипак у било којим условима проблеми треба да се решавају само политичко-дипломатским путем. Русија ће се придржавати тог принципа. Председник Владимир Путин означио је кључне правце руске спољне политике на састанку са амбасадорима Русије и њеним сталним представницима у међународним организацијама.

Саветовање је започело минутом ћутања у знак сећања на жртве поплаве у Краснодарској покрајини и саобраћајне несреће у Украјини. Састанци председника са амбасадорима и сталним представницима били су редовни од 2002. године. Управо на дипломатама, по Путиновим речима, лежи задатак да бране ставове Русије у свету. У први план у њиховом раду избија умеће да оперативно и компетентно анализирају дешавања и праве прогнозе. Тим пре што су међународни односи данас далеко од избалансираних и стабилних.

Међу опасностима и претњама је ширење оружја за масовно разарање, екстремизам, промет наркотицима прехрамбена безбедност. Посебно место заузима економска криза у зони евра. Историјско доминирање западних земаља слаби. Али Русију то не може да радује, истакао је председник.

"То је већ чињеница и то не треба да изазива код нас ни радост, ни ликовање, већ само забринутост. Ми видимо покушаје да се сачува свој уобичајени утицај, да се на све начине извуку по себе геополитичке повољности. При томе често прибегавају једностраним дејствима, упркос нормама међународног права. То се испољава у такозваним хуманитарним операцијама, извозу ракетно-бомбашке демократије и мешању у унутрашње конфликте, између осталог оне изазване арапским пролећем.

У било којим условима проблеми треба да се решавају само политичко-дипломатским путем. Ако се ипак појави неопходност да се прибегне сили, онда ова питања може и мора да решава само СБ УН. Овај постулат Русија ће бранити и на предстојећим самитима АТЕС, Велике осморке, Велике двадесеторице и БРИКС."

Прдседник је издвојио неколико важних прваца за руску спољну политику. То су наравно најближи суседи. Данас на простору ЗНД теку нови интеграциони процеси. Међу њима се издваја Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана. Заједничко тржиште ових земаља значи 165-170 милиона потрошача. По страни за сада остаје Украјина. А под условом њеног придруживања тржиште пласмана ће скочити до 210-220 милиона потрошача, истакао је Путин.

"По најобјективнијим, независним оценама, придруживање Украјине овом интеграционом удружењу, несумњиво, дало би овој земљи и читавом процесу додатну динамику и било би врло позитивна појава са економске и социјалне тачке гледишта. Али ми одлично схватамо да питање учешћа у разним интеграционим удружењима несумњиво је суверени избор украјинског народа и украјинске државе. Ми ћемо се односити према том избору са поштовањем, тражићемо све форме сарадње, најоптималније и најбоље за то да сарадња не усахне, већ да се напротив развија."

Даље је председник скренуо пажњу на Азијско-Тихоокеански регион, посебно издвојивши овде Кину и Индију. Овај регион активно се развија и постаје нови центар глобалног развоја, који се одражава на руском Далеком Истоку и у Сибиру.

Европа је још један стални партнер и приоритет за Москву. Путин је напоменуо да преко додатних улога у ММФ Русија такође пружа помоћ еврпским економијама које је дотакла криза. Ипак ниво партнерства ипак не одговара, не оправдава политички и економски потенцијал страна. По мишљењу руског председника, Русија и ЕУ могу да поставе себи амбициозније циљеве.

Још један посебан правац су САД. Од Русије и САД, као две велике нуклеарне силе, зависи решавање многих глобалних и регионалних проблема. Сарадњу са Америком Путин је назвао предвидљивом и узајамно корисном. Јасно је да не може без тешкћа. То је и замена антисовјетске поправке Џексона-Веника новом – антируском поправком Магнитског, као и планови САД о глобалном систему ПРО, који крше баланс стратешких нуклеарних снага Русије. Између осталог, председник је уверен да пред изборе често се дају гласне изјаве. Али у Русији нису склони да их драматизују.