Незавршени комад за општеевропски механизам

9. јула је истекао рок ратификације европског стабилизационог механизма (ЕСМ). На последњем самиту шефова ЕУ ЕСМ у обиму од 500 милијарди евра добијена су овлашћења директне рекапитализације банака и куповине државних облигација проблематичних земаља. Он је требало да ступи на снагу 1. јула, мада су рокови одложени због става низа држава. Међутим агенција Стандард енд Пурс већ је изјавила да може да прибегне великом смањењу рејтинга у случају неиспуњења одлука протеклог самита ЕУ.

Антиркизни фонд ЕСМ треба да замени до сада актуални привремени Европски фонд финансијске стабилности. То ће се десити у јулу 2013. године. За сада, током године, два фонда укупног обима средстава од 700 милијарди евра ће деловати паралелно. Ако наравно буду постојали, иронизирају експерти. Ради се о томе да је ратификација ЕСМ у Немачкој и Естонији доведена у питање. И аако став Талина не игра тако велику услогу, његов допринос финансирању ЕСМ мањи је од 1%, намере берлина да провери уставност придруживања ЕСМ биле су за све неочекиване. Коментар финансијског експерта Романа Андрејева:

"Кашењење ратификације фонда ЕСМ несумњиво ће бити негативно за тржиште. Започење игра смањивања рајтнига. Пошто је то у целини био главни позитивни моменат из недавно протеклог самита – информација да Немачка планира да се придружи механизму. И то је дало растући импулс свим тржиштима."

Да подсетимо, парламент Немачке ратификовао је механизам ЕСМ крајем јуна – последњег дана рада самита шефова ЕУ. Гласање у бундестагу је протекло под контролом канцелара Ангеле Меркел, која је долетела на заседање директно из Брисела. Ипак затим је неколико странака послало тужбе Уставном суду. А председник Немачке у тој ситуацији одбио је да потпише документ и посаветовао влади да боље објасни становништву мере за спас евра. Суд треба да донесе одлуку у уторак. На тај начин тржиштима је поново дат сигнал – ма како да су гласни резултати одлучујућих самита, ЕУ и даље не може да се договори о њиховој реализацији. Агенција Стандард енд Пурс, говорећи о таквој опасности, већ је припретила Европи великим падом рејтинга. У датом тренутку руководство земаља ЕУ треба да докаже да ће све пријављене мере бити испуњене, сматра Роман Андрејев:

"После прве негативне реакције сви ће очекивати некаква саопштења од лидера зоне евра. Ако се то не деси, сасвим је могуће да ће сви позитивни моменти после самита бити нивелисани. У целини ситуација показује да смо поново на прагу нестабилности. О томе сведоче и приходи на основу шпанских, италијанских и грчких хартија од вредности који су поново скочили."

Поједини чланови ЕУ буне се не само против концепције ЕСМ: једна од функција фонда одлуком последњег самита ће бити финансирање откупа државних облигација земаља зоне евра. Та одлука је била дочекана на бајонет у финској и Холандији. Ипак Европска комисија истиче да ако је земља раније ратификовала документ, одобрење његових појединих аспеката на нивоу парламената више неће бити потребно. При томе демарш Амстердама и Хелсинкија не би могао да има масовне последице за будући ЕСМ, сматра економиста Григориј Бирг:

"Како би ЕСМ био ратификован, потребан је пристанак земља које ће у целини пружати 90% оснивачког капитала овог европског стабилизационог механизма. А Холандија и Финска представљају заједно свега 7,5%."

Указани проблеми вероватно ће се разматрати  на новом састанку министра финансија ЕУ у Бриселу. На дневном реду саветовања еврогрупе такође је спас нових главних дављеника зоне евра – Шпаније и Кипра. Између осталог Мадриду за рекапитализацијунационалних проблематичних банака потребно је око 100 милијарди евра. Један од важних питања данашњег саветовања еврогрупе биће фигура новог главног европског министра финансија. Овлашћења Жан Клода Јункера истичу 17. јула.