Европа: опљачкане штедише
У Португалији су почели да штрајкују медицински радници. У Мадриду свој гнев против власти не изражавају само рудари, већ и некада равнодушни грађани. Људима, који се обично ни мотком не могу натерати на демонстрације, је очигледно дозлогрдило: пљачка се, посеже се за штедњом малих улагача и данас се не зна да ли ће банке уопште вратити новац. Колико су поуздане и стабилне не само шпанске, већ и европске банке?
Тему наставља аналитичар Сергеј Гук.
Једна од шпанских банака је, као да се подсмева, саопштила клијентима: исплата се одлаже до 31. децембра 3000. године. Ако неко буде имао више среће и ако људи доживе светли дан исплате, на наводно сигурним папирима изгубиће минимум 40 процената вредности, саопштавају мадридски медији. Вести из Шпаније изазивају зебњу у срцима других европских штедиша због лоших предосећања: да не настрадају којим случајем и сами. Од октобра 208. до октобра 2011. Европска комисија је за помоћ европским банкама које пате од малокрвности издвојила преко 4,5 билиона евра.
Информативно: овај износ је једнак 35 одсто укупног БДП ЕУ. И после тога је ЕЦБ у котао убацила још преко једног билиона евра кредита на три године уз симболичну камату. Ефекат је као да је упао у бунар без дна – опет није довољно.
У најновијем броју немачког економског недељника „Виртшафсвохе“ (WIrtschaftswoche) објављена је темељна анализа ситуације. Подаци нису утешни: укупан дуг банака Грчке, Ирске, Шпаније, Португалије и Италије износи преко девет билиона евра, што је тростуко више од државног дуга ових земаља. Аналитичари нису убеђени да европске штедише не морају да се брину за своју уштеђевину у укупном износу од 11 билиона евра. Данас нико не може сигурно да их заштити од колапса, који уопште није искључен.
Да се не претерује у публикацији? На ово питање „Гласа Русије“ одговара професор Ханс-Хенинг Шредер, руководилац истраживачке групе немачког Института за међународну политику и безбедност:
Најчудније је то што проблеми ни из далека нису нови. Наведена ситуација траје већ неколико година. Она се показала тек после финансијског краха у САД. После тога је све постало нестабилно. И све ове застареле структуре које су се држале, доспеле су у центар пажње. Данас доживљавамо важан психолошки моменат. И засад се све добро завршавало. Али, поставља се питање: да ли ће бити довољно времена за замену структура или ће уследити негативна реакција тржишта? Тешко је одговорити.
Евро је по замисли отаца-оснивача, требало да уједини све чланове Еврозоне – јаке и слабе. У ствари, све се одиграло директно супротно. Провалија између Севера и Југа је само наставила да расте. Капитал из проблематичних држава је потекао у добростојеће банке. Несклад се појачавао. Уз недостатак јединствене буџетско-финансијске политике и строге дисциплине ништа друго није ни требало очекивати.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Jim D. Woodward/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Он је напоменуо да Русија, која је контролисала Бучу неколико недеља, има добре односе са локалним становништвом...
У близини Кијева, непозната лица отворила су ватру на аутомобил првог помоћника председника Украјине Сергеја Шефира, а возач је рањен, саопштило је Министарство унутрашњих послова Украјине. ...
Дејан Чаркић кога су звали и Цоцин , како каже ово старо словенско име са значењем радити , а тумачи се и као драгоцен и јед.инствен, мио и Божји...
Да живот може да буде заиста тежак најбоље зна породица Николић из Мечковца. Мира, мајка троје деце и њен супруг су без посла и суочавају се са тешком материјалном...
Позната глумица Неда Арнерић преминула је у 67. години живота, пренели су медији. Према првим информацијама, глумица је пронађена у свом стану на Врачару. ...
РТ: Срушио се украјински „Боинг 737“ при полетању у Техерану, нема преживелих...
Остале новости из рубрике »




.jpg)











