Глобална поплава

Наредна земља која ће пострадати од аномалних пљускова може да буде Украјина, изјављују локални синоптичари. У јулу се стихија орбушила већ на југ Русије, Јапан, Кину, и до сада бесни у Пољској. У научним круговима се поново активизирала дискусија о глобалном загревању и о томе није ли оно узрок свих тих катаклизми.

Поплава у Краснодарској покрајини однела је преко 170 живота, до данас се трага за несталима. У Јапану је погинуло 26 особа, 250 хиљада становника је било евакуисано из неколико насеља, касније уништених стихијом. У Кини су се јаке кише обрушиле на 8 провинција, сада се пребројавају пострадали и погинули, али је већ јасно да ће овде бити речи о десетинама и стотинама. Од пљускова је пострадао југозапад Пољске. И све то десило се у току једне недеље. За научну заједницу то је био повод да се активизирају расправе о глобалном загревању. Пре неколико година научници су говорили да оно не постоји, а клима се мења под дејством других фактора. У сваком случају сама теорија глобалног загревања добра је мотивација да се проучава атмосфера. Није важно чиме ће на крају научници објаснити дешавања, најважније је да се марљиво позабаве проучавањем катаклизми, изјавио је шеф лабораторије за климатологију Географског института Андреј Шмакин.

"Ово питање се озбиљно разматра. Први пут оно је било покренуто још 80-их година прошлог века. Тако да је то предмет озбиљних дискусија током неколико деценија. То је заиста чињеница, глобално загревање се дешава, оно се не може избећи. О узроцима се може дискутовати. Али такве конкретне непогоде са поплавама, са јаким пљусковима дешавале су се и раније и дешаваће се и даље. То није директно везано за загревање или захлађење. То је последица устројства наше атмосфере, где она увек даје такве таласе."

Ове године таласи активности забележени су у традиционално проблематичним регионима. Географија катаклизми се не мења, мада се увећава њихова снага, сматра шеф одељења за опасне појаве на територији Русије Хдрометцентра Александар Голубјев.

"Тако се развијају синоптички процеси овог лета. Посебно су они активни на југу европске територије, ако се узме наша земља – у Јужном и Севернокавкаском федералном округу, где се у летње доба под утицајем активне конвекције дању развијају снажни кишни облаци, из којих затим падају јаки пљускови. Што се тиче догађаја у Јапану, то је све због утицаја циклона, који долазе са југа и од тропских претварају се у нетропске, доносе велику количину падавина. За ова подручја то није таква реткост."

Друга дискусија која је започела после догађаја прошле недеље јесте неопходност формирања система оперативног обавештавања, улгавном на глобалном нивоу. То потврђује проблематична ситуација на југу Русије, у Украјини, у Пољској где су пљускови започели практично истовремено. Управо за такве случајеве у региону треба да буде успостављена веза између синоптичара и представника Министарстава за ванредне ситуације.