Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Српству

Зашто је дакле пропала једна држава која је имала старост једног дечака? Свакако, не од старости, рећи ћете ви. А ја вам кажем: да, од старости и престарелости. Југославија је пропала од старости и престарелости, ја то понављам. По извору рођених или створених, она је била сасвим млада; и по упоређењу са хиљадугодишњим државама на Истоку и Западу она је била ваистину у детињским годинама. Али је по греху била стара. По гресима и безакоњима својим била је остарела и престарела. Смрт ју је због тога напала и удавила.

Ево вам слике: два младића одслужили војску и растали се. Један је од њих био озбиљан и трезвен, а други лакомислен и развратан. Срећу се тек после три године. Трезвени друг, здрав, снажан и весео, погледа на свога лакомисленога друга и запрепасти се. Видео је пред собом не младића од 25 година, него старчића од 25 година, проседа, погрбљена, кашљуцава, јехтичава.

- Како си, шта радиш? ослови здрави болеснога.

- Ето, како сам. Чекам са страхом месец фебруар.

И снашло га је оно, чега се бојао. Јер и то стоји написано у Светом писму као реч од Бога: Снаћи ћете, вели, оно чега се бојиш. И младога старчића снашло је оно чега се бојао. Пошетала смрт у месецу фебруару и њега се дотакла само малим прстом и он је пао мртав. Греси као црви разједају и разгризају младе и врло младе установе. И Југославија је била остарела и престарела од греха, зато је пала и пропала.

Два зла учини народ у Југославији. Оставише Бога извор воде живе, то је један грех, једно зло – па ископаше бунаре испроваљиване који не држе воду – то је други грех, друго зло. Пастири и старешине народне напусти ли су Христа Бога као вечити свежи и здрави извор воде па су почели, по угледу на јеретичке и безбожне народе, да копају

Место повратка Христу у пракси, наше народне вође срљају из идеологије у идеологију, док их народ слепо прати. Периодично нам се понављају слични падови. Заборављајући народну државу и народне идеале тражимо воду по “бунарима испроваљиваним”. Нова идеолошка мантра је “Европа нема алтернативу”.

суве бунаре и да хватају кишницу. Сухе бунаре називали су они културом или цивилизацијом, или науком или модернизмом или прогресом или модом или спортом, и тако редом.

Одбацили смо били Христа, зато смо били одбачени од Христа.

Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Српству, пркос србској народној прошлости, пркос народној мудрости, и народном поштењу, пркос свакој народној светињи – пркос и само пркос. Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.

Но, и овога пута милост Божја превазишла је сву злобу људску, чак и разум људски. Кад је проплакало свако срце србско, Бог је пружио руку своју дављенику. Кад је сав народ упро поглед у живога Господа шапћући му крвава срца: Не надамо се у помоћ људску, него се на дамо у твоју милост и чекамо спасење од Тебе (молитва на вечерњу), онда нас је Господ избавио, и очистио земљу нашу од Немаца, повратио нам

Шетња кроз ослобођени Крушевац 1944. Радост поводом ослобођења кратко је трајала. Убрзо пошто су окупаторске немачке снаге отеране настаје нова комунистичка творевина, у којој је ругање Христу достигло незапамћене размере.

је слободу и даровао државу. Слава Ти и хвала, Господе благи.

Али знајте, и деци својој казујте, да нас је Господ помиловао под прећутним условом, да никад више нећемо оставити Њега, Животворни извор живе воде, нити ћемо, попут јеретика и безбожника, окренувши леђа Христу копати сухе бунаре око којих људи стоје, чекају и умиру од жеђи. И још под условом, да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави, звучније и стварније, мислима, речима и делима Бога једнога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, на век века. Амин.