И званична статистика не сакрива катастрофалне показатеље

 Негативне тенденције које су ухватиле курс још у јануару настављају у истом смијеру па је  индустријска производња у РС остварена у јуну мјесецу  у односу на просјечну мјесечну производњу у прошлој години мања  за 1,6 посто, али је у односу на исти мјесец прошле године тај минус чак 5,6 посто. Без обзира на раст који се показује  у поређењу јуна са мајем ове године у износу од 4,2 процента то неће значајније утицати на крајње економске  карактеристике на крају ове године јер је период јануар – јун 2012. у поређењу са истим временским раздобљем прошле године  показао просјечан полугодишњи пад индустријске производње за 4,2 посто.

    Посматрано по економској намјени индустријских производа у периоду јануар – јун ове у односу на исти период прошле године забиљежен је пад производње енергије за 1,5 посто, нетрајних производа за 8,3 посто и интермедијарних производа за 8,7 посто, док је производња капиталних производа већа за 7,6 посто.

    Оваква тенденција неминовно се одразила и у сектору запошљавања па је  број запослених у индустрији у јуну 2012. у односу на мај текуће године мањи је за 0,4 посто.

    Континуирани шестомјесечни пад запослености довео је до тога да је укупан број запослених у индустрији у периоду јануар - јун ове у поређењу са истим периодом прошле године мањи за 1,9 посто.

    Највише радних мјеста погашено је у прерађивачкој индустрији, 2,2 процента у односу на прошлу годину.

    И превише је, на жалост, туробних и онеспокојавајућих чињеница које увјерљиво свједоче не само о промашеној економској политици  кабинета Александра Џомбића за ову годину већ и о потпуној дезорјентацији у контексту актуелних економских кретања и тенденција у евопском простору.

    Не само да су емитовали потпуно погрешна предвиђања због чега су и краткорочни циљеви и мјере доживјеле крах, већ , попут дрогираног боксера, посрћу и тумарају у рингу глобалне кризе не видећи излаза, не предузимајући ништа, препуштени турбулентним таласима.

    Ријеч је, дакле, о политици која се дефинише слоганом – шта буде, биће а трагом ове видовитости тако ће нам и бити.