У ваздуху замирисао гас

Оно што сви нагађају, али што није било званично потврђено, сада је реалност са којом ће запад и сиријски суседи морати да се помире. Дамаск је први пут званично признао – земља поседује арсенал хемијског оружја. И судећи по свему, прилично велик и распоређен по разним базама. Џихад Микдиси, званични представник Министарства иностраних послова Сирије дао је оштру изјаву: Ми ћемо користити хемијско оружје у случају агресије споља. Мирни карактер изјаве не треба да уводи у заблуду. Адресат поруке и њен смисао прилично су очигледни, указује Игор Коротченско, главни уредник листа Национална одбрана.

- Очигледно је да се влада Сирије озбиљно прибојава спољне војне интервенције пре свега од стране Запада. И прибегавши сличним претњама, сиријска влада је упутила поруку земљама НАТО-а о томе да се не мешају у унутарсиријске догађаје. Мало је вероватно да би Срија применила хемијско оружје, зато што је то варварско средство вођења рата и сасвим је недопустиво за коришћење, чак у случају одбијања агресије.Позадина за изјаву сиријске администрације не може се назвати другачије до негативном. САД после неуспешног гласања у СБ УН, када су Русија и Кина блокирале оштру варијанту резолуције о Сирији, не крију да су спремне да делују мимо УН. Лига арапских држава отворено је позвала Башара Асада да да оставку, предавши власт прелазној влади. Асаду је чак снисходљиво обећала помоћ и осигурање безбедности његовој породици.

Експерт Института за међународну економију и односе Виктор Надеин-Рајевски истиче да изјава Сиријаца о спремности да примене хемијско оружје против интервената може да одигра на руку Западу и побуњеницима. Појављује се повод да се делује у превентивне сврхе.

- Ако су већ поставили себи задатак да примене војну силу, потребан је само повод. Да, води се грађански рат, али он се води не само у тој земљи. Он се водио и у другим земљама. У Јемену он такође траје и то прилично озбиљно. Али Јемен је амерички савезник, тако се не сме деловати као што се може деловати у Сирији. Овде се јасно види диференцирани прилаз свим проблемима региона – земље деле на савезнике и противнике.

Проблем је у томе што је немогуће схватити колико хемијског оружја има сиријска армија и какве су то супстанце. Дамаск се није придружио Конвенцији о забрани хемијског оружја, арсенале нису проверавали међународни инспектори. Постоји претпоставка да су се резерве правиле почев од 70-их година. Америчка обавештајна служба, по подацима медија, иразчунала је око десетак сладишта са отровним супстанцама. Али најважније је што сада нико не даје гаранције њихове поузданости. Генерали дезертери већ постоје, и ко зна нису ли они већ изнели тајне терористима Ал-Каиде који ратују на страни побуњеника.