Све је погодила Вртоглавица

Списак највеличанственијих филмова свих времена, који сваких 10 година, почев од 1952. године саставља Британски институт кинематографије, поново је обновљен. Овог пута филмом број један филмски критичари и режисери прогласили су психолошки трилер Хичкока Вртоглавица.

Од руских филмова међу десет најбољих је доспео само Човек са камером Дзиге Вертова. Истина, у посебном рејтингу који су саставили само режисери, фигурира и Огледало Тарковског. Треба се радовати што су бар два наша филма истакли. Радовати се, а не жалити! – узвикнуо је у интервјуу за Глас Русије угледни руски филмски критичар Кирил Разлогов. Јер од доба првог рејтинга Британског института кинематографије, где је било доста филмова из СССР, много је воде протекло...

Тамо су били Мајка режисера Пудовкина, Ејзенштајнова Окопњача Потемкин, Довженкова Земља – набраја Кирил Разлогов. Тада је била мода совјетског филма 20-их година. Револуционарни ентузијазам, све за комунизам!.. А сада се ситуација променила: била је Оклопњача Потемкин, постао је Човек са камером, био је Грађанин Кејн, постала је Вртоглавица. Актуални рејтинг одражава укус датог времена.

Заиста, филм Грађанин Кејн великог америчког режисера Орсона Велса пола века је био на првом месту. Сада је пао на друго, заоставши сасвим незнатно за Вртоглавицом. Треће место је заузео филм Токијска прича јапанског корифеја Јасудзира Одзуа.

Како сматрају стручњаци, нема основе да се према британском анкетирању односимо скептично или са игноранцијом. У њему је учествовало 846 људи – не само критичари, већ и режисери. Критичари су информисани боље, како се каже, нагледали су се, они обраћају пажњу на тенденције, новаторство, филмски језик. А практичари режисери оцењују у првом реду професионализам: рад са глумцима, снимање. Такав тандем у многоме гарантује објективни прилаз. Између осталог, постоји и друго мишљење. Овај рејтинг је глупост, изјавио је у интервјуу за Глас Русије филмски критичар Јуриј Гладиљшчиков.

- На нивоу историје филма немогуће је реално постављати критеријуме, сматра стручњак. А и како поредити, условно говорећи, Грађанина Кејна и Тарантинове филмове? То су филмови сасвим различитих епоха, стилова, различите степени допуштености у друштвеној свести. Како се може поредити Нетолернација Дејвида Грифита и филмови Тарковског или неки савремени европски филм и савремени азијатски филм који су сасвим различити? Како се они у принципу могу поредити? По којим критеријумима?

Очигледно став Јурија Гладиљшчкова деле многи руски филмски посленици – управо зато у Русији се не састављају велики рејтинзи попут британског, ограничавају се списковима најбољих филмова у последњој години. Постоји одређена опасност у састављању рејтинга – такву мисао је израекла критичар Светлана Хохрјакова. Она се сетила приче која се десила недавно на руском фестивалу анимираног филма.Водећи аниматори су се латили састављања рејтинга сто најбољих анимирних филмова и прва места су заузели радови направљени сасвим недавно. А то што је несумњива класика анимаицје, отишло је на последња места. По мени људи једноставно не знају од чега је све почело. А то нису случајни људи, то су стручњаци! – жали се Светлана.