ЂОКИЋ: ХРВАТСКА БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ СРАМИ

"Очекујемо да свјетска јавност неће бити милосрдна према онима који су починили тај злочин, а то треба да забрине и Хрватску, која ће једног дана морати да призна да је починила тежак ратни злочин, злочин геноцида", рекао је Ђокић новинарима у Бањалуци, након парастоса за жртве "Олује".

Подсјетивши да је 4. август дан сјећања на ужасни злочин геноцида који је починила регуларна хрватска војска над становништвом Републике Српске Крајине /РСК/, Србима који су у Хрватској живјели као конститутивни народ, Ђокић је напоменуо да су многи прогнани Срби уточиште нашли у Србској и Србији.

"Управо због тога Република Србска се сматра обавезном и прозваном, али и позваном да обиљежава овај дан великог страдања Срба, када је више од 220.000 људи за неколико дана протјерано са огњишта, а 1.992 убијено, од чега 1.192 цивила", нагласио је Ђокић.

Министар Ђокић је навео да Хрватска нема "резервног становништва" да попуни просторе гдје су живјели Срби, што јој наноси огромну штету, коју ће морати једног дана признати.

"Зато ми у Србској морамо бити свјесни шта нам значи Србска и колико је она данас уточиште и сигурност за живот у будућности", поручио је Ђокић.

Директор Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изразио је увјерење да је ово задња година да Хрватска "Олују" слави као празник, будући да је правни тим Србије у контратужби за геноцид затражио да суд Хрватској нареди да такве прославе избаци из календара државних празника.

Напоменувши да ће Хрватска, највјероватније, наредне године постати члан ЕУ, Штрбац је рекао да ниједна држава, па тако ни Хрватска, не може да буде у породици цивилизованих народа ако слави дан када је протјерала више од 220.000 и побила око двије хиљаде Срба.

Штрбац је нагласио да ти људи нису били агресори. "То су људи који су живјели на тим просторима, а сада им се не дозвољава ни да се тамо врате", истакао је Штрбац.

Парастос за жртве "Олује" у храму Свете Тројице служили су свештеници бањалучке епархије.

Након парастоса, на гробљу Свети Пантелија је положено цвијеће за страдале, а након тога организована даћа за душе страдалих.