Русија балансира између Јерменије и Азербејџана

Азербејџан је једна од најбогатијих постсовјетских земаља – активно обнавља своје оружане снаге модерном опремом. Недавно је у ту земљу отишла још једна партија руских борбених хеликоптера Ми-35М.

Импресионира количина испоруке. Током последњих десет година у оквиру програма развоја ратног ваздухопловства Азербејџан је купио од разних земаља 47 борбених авиона и 109 хеликоптера. Осим тога, оружане снаге Азербејџана добиле су више од 30 беспилотних летилица. Ако су авиони углавном совјетске производње онда ће после главног ремонта и одређених модернизација, азербејџански авијациони парк бити обновљен новим летелицама. Ипак, целовиту слику обнављања наоружања Азербејџана још није могуће склопити – добар део информација је недоступан.

Азербејџан набаља наоружање не само у Русији, наглашава Константин Макиенко, заменик шефа Центра за анализу стратегија и технологија.

- Заиста, Азербејџан је последњих година интензивно активирао набавку наоружања и војне технике, и не само у Русији, него и у Израелу, на пример. Постоји информација да је Азербејџан уговорио наоружање и војну технику у вредности од 3,7 милијарди долара. Мислим да је цифра чак умањена, заправо знатно умањена.

Појачана набавка наоружања могућа је захваљујући чињеници да је Азербејџан земља богата нафтом. Значајни готовински ресурси били су усмерени на јачање војске. У перспективи, могуће је тај потенцијал користити и за решење политичких проблема Азербејџана, и ту Русија мора да уложи напоре, како мета не би постала Јерменија, сматра Константин Макиенко.

- У ствари, догађа се на тржишту наоружања опште позната ствар, када држава са вишком капитала, земља која није претерано развијена добије доста новца на рачун нафте и гаса. Тамо постоји и фактор корупције, али и начин контроле новчане масе. Разумљиво, постоје и војно политички разлози у свим тим набавкама. При томе ја бих обратио пажњу не само на Јерменију, него на то да се Азербејџан граничи са Ираном, и да постоји консензус у мишљењу да ће Иран бити објекат разних војно политичких тензија и непријатности.

Могући конфликт у Ирану може се директно тицати Азербејџана: у северном Ирану живи много више Азербејџанаца, него у самом Азербејџану, а било какви озбиљни потреси довели би неминовно до масовне појаве избеглица и локалних етничких сукоба на северу Ирана.

Када је у питању непосредни јерменско-азербејџански конфликт, онда овде очигледно, Русија рачуна на то да ће њени дипломатски напори омогућити да се спречи евентуални рецидив рата у Карабаху. Важна је и чињеница да је Јерменија савезник Русије у Организацији споразума о колективној безбедности, и ма колико Азербејџан желео да поврати пре двадесет година изгубљене територије, он ризикује да изазове рат у тим условима. Русија на тај начин чува своју улогу арбитра у сукобу и везује за себе обе земље.

Иља Крамник,