КО ТО ФРЧЕ РОГАТИЧКЕ СМРЧЕ

И то са приколицом. Док се у другим крајевима, па и у свим општинама у околини трупци претоварају и по неколико пута, овдје се само извуку на шумски пут и ту одмах товаре на камион. И продају, наравно.


БЛАГО ЦАР(ЕВ)А МИЛОРАДА

Централни рачун „Шума“ је у Бањалуци. Паре тамо иду. Нешто мало враћа се и овдје. Општини на чијој територији је одсјечено. Од трупца дугог неколико метара нама остаје тек који чеперак. Али ко смо то „ми“? Ја, рецимо, још никад нисам видио ни паре ни динара од тих трупаца. А Ви, јесте ли Ви, поштовани читаоче?

Шума је једини рогатички ресурс од којег се може натоварити камион (нечег) па (негдје) одвести, продати, и паре донијети у Рогатицу. Већи дио тих пара оде за Бањалуке (већ смо рекли), а шта буде са ловом од трупаца која (једва-некако) дође у Рогатицу?

Директор шумарства пита се за ове паре. Именује га владајућа партија. То знају и птице на грани. Актуелни директор Милорад Јагодић годинама је био у СДС-у. Док је ова странка владала. Кад је на власт дошао СНСД очекивало се да владајућа странка постави свог човјека. Умјесто да власти мијењају директора, директор је промијенио странку. И опет постао власт. И остао директор.

Како је горљиви и ватрени есдеесовац постао пламтећи есендеовац то птице знају. Бањалучке птице. А зашто је то постао, е то знају сви. Само не смију да кажу јер је Милорад пријеке нарави а много утицајан. Због интереса је постао есенесдеовац. Шушкавог, каемовског интереса. Има ли неки други, реците сами!? Подучите и мене ако има.

Плата директора шумарства мора да је добра. Сазнати колика је могуће је исто као и гуји видјети ноге. Али ако се шумар примакне миљи марака, мо'ш мислит' чему се „диша“ примакне. Као што никад није било све у парама (ту су некретине, па драгоцјени метали, па још драгоцјенији „каменчићи“) тако и овдје није „јадац“ у плати. Има ту један други извор прихода који је много интересантнији од  плате и због којег је таква помама за овим радним мјестом. А бивши директори живе добро и десетинама година након што им функција престане.

А то је „уграђивање у кубик“.


МАЛО СЛАЂА, МАЛО ЗОРКА, МАЛО ТРУПЦИ И МОТОРКА

Сваком власнику бренте витални је интерес да добије што квалитетнију обловину. Од тога му зависи пословање. Што је боља класа трупаца мање је дрвне отпади, а већи је проценат искоришћења. И већа је зарада власника. Просто ко пасуљ.

„Сјемећ“ спада међу најуспјешнија предузећа у систему „Шума Српске“. Дио успјешности има захвалити природним погодности шума, описаним на почетку текста.
Други дио финансијске добити, према тврдњама дрвопрерађивача, „Сјемећ“ остварује на начин да се трупци класирају у вишу класу него што то објективно јесу, чиме се дио њихове добити „прељева“  шумском газдинству. Свим дрвопрерађивачким капацитетима чији власници нису блиски са СНСД-ом или са Милорадом Јагодићем закида се на овај начин.

Трећа тајна успјешног пословања јесте претјерана сјеча шума. Чак и 40% изнад дозвољеног, годишњег обима. Тако да се за сваке двије године и мало јаче исјече шуме таман још за једну годину сјече; непостојећу годину, односно за неку наредну годину сјеча се „поједе на класу“. Што се чак ни у рату у рогатичким шумама радило није.
Кад смо код година директору је преостала још само једна година радног стажа, па му и није баш примарна брига шта ће бити са шумом кад он оде у пензију. Плус није му намјера да иде у пензију, него да се бави политиком, да буде СНСД-ов начелник општине. Одатле би лако ућуткао приче о претјераној исјечености за његова мандата.

 
ПОЛА ПИЈЕ ПОЛА ШАРЦУ ДАЈЕ

Вратимо се оном споменутом „уграђивању у кубик“. Зашто би директор шумарства неком тамо бренташу набијао паре у џеп? Није ли питање сасвим логично?
А одговор још логичнији – заједнички интерес. Мало мени мало теби и обојица срећни и задовољни. Лапо лапо само тишу, мишу.

Али ни то се не може са сваким радити. Мора постојати узајамно повјерење. То и партијска повезаност. И наређење „одозго“ с ким да се тако „ради“. У принципу никад се то не чини са дрвопрерађивачима из свог града; увијек са људима са стране. Који и ако кад шта избрљају, „при кафи“ или при снобовском хвалисању, мања је шанса да прича стигне тамо гдје не треба.
Да се разумијемо, ја нисам рекао да ово ради Јагодић. Говорио сам хипотетички. Принципијелно. Но... има ту пар чињеница које и нису за бацање.

Најбољи трупци су смрчеви. Много су бољи од јелових, а смрчева грађа је знатно траженија и скупља на тржишту. Тражи се као халва. Међутим, јеле има много више него смрче.

Иако су чак и Влада РС и њен премијер Александар Џомбић лично позвали шумска газдинства да уредно сировином снабдијевају дрвопрерађиваче (а зар би имали потребе да позивају да је снабдијевање уредно!?) у Рогатици се и послије тога дешава да прође по неколико дана а да камиони овдашњих „бренташа“ ништа не натоваре. Нешто се чека. А шта се чека? Чека се да се на лагерима прикупи довољно смрче да би се, овим најквалитетнијим трупцима, натоварили камиони „Савокса“ из Милића или „Новог комерца“ са Сокоца, па тек онда се преостали трупци испоручују Рогатичанима. И не само да двије споменуте фирме са сједиштима ван Рогатице товаре искључиво смрчу а Рогатичани оно шта преостане, него пајдаши власти и директора и не товаре било коју смрчу; најчешће товаре ону чији је пречник најмање 40 цм, која је најквалитетнија од свих трупаца и од које има најмање отпада. Обичну срчу товаре само ако ове најбоље нема. Док сви остали немају никакве шансе да купе ту грађу.

Ове квалитетне смрче која би се и у Венецији продати могла понајвише има у Врањ брду и шуми познатој под именом Рађен. Одавде се одвози пут Милића и Сокоца док дрвопрерађивачки капацитети „Врањ“ и „Рађен“ који носе баш имена по овим шумама могу само да сањају о томе да смрча дође под њихове жаге. Иако је једна од поменутих мини-пилана у власништву породице бившег директора „Сјемећа! И он ћути и трпи. Не смије ни да проговори о Јагодићевим „работама“ јер се боји да би онда морао по обловину ићи чак у Рудо или Фочу. Што се неколицини дрвопрерађивача већ и догађало.

Зашто је то тако? Зашто Милорад Јагодић најквалитетније трупце шаље ван Рогатице, а овдашњим капацитетима испоручује „рестлове“? Има ли то везе са оним већ спомињаним „уграђивањем у кубик“? Упућени спомињу цифру од 20 до 30 КМ. Па чак и више. По кубику, по чему би другом. На добар камион товари се и преко 35 кубика. Пута 30 КМ по кубику, па Ви рачунајте. Дани су чести, а и камиони са смрчом често одлазе из Рогатице.


ИМА ЈЕДНА БРЕНТА У ПЛАНИНИ

Не знам да ли се сјећате да је приликом предзадње (или које ли већ) реформе у „Шумама“ лично Милорад Додик изјавио да фирме које газдују шумама „неће моћи посједовати ни моторну пилу“. Један дио тадашњег „Сјемећа“ преструктуиран је у А.Д. „Стара Гора“. Радници су властитим парама откупили онај дио који се бавио експлоатацијом и извозом и конституисали га као акционарско друштво.

Након година агоније, а због немогућности да самостално послује, прољетос је „Стара Гора“ поново фузионисана у „Сјемећ“. Презадовољни што нису остали без посла радници су „заборавили“ да су из „Сјемећа“ и иступили не својом вољом него по наређењу власти. Паре које су  уложили у куповину акција нису смјели ни да спомињу.

 У „Сјемећ“ је са „Старом Гором“ стигла у брак и брента на Брдинама. Усред шуме. Пошто је неуспјешно пословала стављена је ван употребе. И запечаћена, наравно. То је њен тренутни правни статус. Упркос томе ова брента сада у власништву „Сјемећа“ увелико реже. Истина не стално. Повремено се покреће и прорезује. Али зато, према информацијама доступним потписнику ових редака – незаконито реже. Јер је запечаћена. Ако се послије овог текста не лажирају какви папири да би се доказало супротно.

Е сад замислите овакву ситуацију: Ви газдујете шумом; Ви сте власник и бренте усред те шуме; имате своје раднике који ту раде; скоро кад одсјечете дрво оно Вам падне под жаге; шта ће Вам папири; прорежете и... и дајте мени годину дана овако да радим и не питајте више за мене. Само реците какву предизборну кампању желите да Вам купим. За ове изборе Милорад Јагодић неће морати да исијече читав један одјел шуме као што је то урадио за предизборну кампању 2010 године. Сад може и да сјече и прорезује колико год хоће, нико више нема никакве контроле нити увида над тим.

Ово је ситуација слична као кад би вуку дали да чува овце. И одобрили му да их шиша и музе. И да поједе понеко јагње кад огладни. А он је увијек „гладан као вук“. Радници који раде у „Сјемећу“ прије ће вам 3 милиона пута рећи „оториноларингологија“ „шкафишкафњак“ или „туре буре ваља буре туре гура“ и то све ово заједно неголи иједне ријечи о незаконитостима у „Сјемећу“. Нико ништа не смије да пита. Одмах се пријети отказима.


ЉУДИ БУДИМО НЕЉУДИ

Нећу споменути имена само да људе не бих оставио без посла. А позната су ми. „Сјемећ“ је насипао пут у селу Грбавица на Боричкој висоравни. Свим мјештанима насути су и прилази до кућа. Чак и до штала. И то је добро. „Европски чекић“ односно цертификат који посједује „Сјемећ“ забрањују да шумарство профитабилно послује, него обавезује да се остварена добит поново врати у заједницу из које је шума сјечена. Тако да је ово сасвим уреду. Али није уреду, никако није, то што до једне куће у селу пут намјерно није насут. А ради се о дому породице погинулог борца; данас кући његовога сина, чак радника „Сјемећа“. Дискриминисан је зато што је члан СДС-а. Посебну ноту цијелом овом случају дискриминације даје то што је директор „Сјемећа“ Милорад Јагодић до уназад пар година и сам био члан СДС-а. И не само да је био члан него је и на раднике вршио притисак да се учлањују. А шта ако је управо он извршио притисак на овог човјека да се учлани у СДС, а данас га шиканира због припадности тој странци! Није ли то примјер невјероватног људског лицемјерја!

Само чињеница да је афера доспјела у јавност спријечила је Милорада Јагодића да раднике „Сјемећа“  који су били на Петровдан гости на слави СДС-а у Рогатици не остану без посла. Али зато га ништа није могло спријечити да власницима дрвопрерађивачких капацитета који су били на тој истој слави данима не испоручује трупце. Након што су организовано отишли код директора да траже објашњење одговорено им је (приближно): „Сами сте криви. Шта вам је требало да идете на славу? Није у реду што вам не дам обловину, али није у реду ни то што сте ви урадили. Ако мислите да имамо коректне односе да вам није пало на памет да се више тако понашате“!

И људи се не понашају више. У Рогатици се само понашају СНСД-овци. Као да је њихова. И Рогатица и све у њој. Укључујући и нас, сиротињу рају.