ШПЕКУЛАНТИ "МАСНО" ЗАРАЂУЈУ НА НЕСРЕЋИ ЉУДИ

 Од велике кризе хране 2008. шпекуланти се налазе под присмотром критичара, мада, правно гледано, дјелују сасвим легално, јер као и сви трговци покушавају по што нижој цијени да купе неку робу и по што вишој да је продају.

Ипак, шпекулације прехрамбеним сировинама имају и другу опаснију димензију -дизањем цијене хране оне подстичу глад широм свјета.

Сиромашни себи више не могу да приуште ни основне животне намирнице. То прелази границе обичног пословања и улази у сФеру неморалног дјеловања.

Суша у САД и Индији само је још више подигла цијене. Соја је од јуна поскупила за 30 одсто, а кукуруз за 50.

У Индији су због слабих монсунских киша изостале жетве. А што је мање жетви и што је њихов принос мањи - то су више цијене.

Зарада на једној страни - значи глад на другој, упозоравају експерти и подсјећају да у најсиромашнијим земљама свијета људи морају да издвоје чак 80 одсто прихода за храну?!

Због суша у САД и Индији изостала је жетва, а страх од нове кризе са намирницама расте.

Како цијене не би још више дивљале, неколико банака у Њемачкој обуставило је берзовне шпекулације животним намирницама, попут "Комерцбанке".

Из ове и сличних банака ипак не жела да се експонирају, а Дојче веле преноси да ни "Декабанк" ни "Ландесбанк" Баден-Wиртенберга више не нуде Финансијске инвестиције на бази основних животних намирница.

Експерти упозоравају да се 15 одсто раста цијена хране дешава због шпекулација.

Од 2008, када је започела криза хране, дошло је до немира у више од 30 држава свијета због повећања цијена намирница.