Власт социјално угрожене користи за предизборне потребе

 Прве мјере штедње у контексту актуелне кризе ова власт је почела одузимањем права социјално угроженим категоријама у Републици Србској на субвенцију за електричну енергију.

           Тако се већ двије године демонстрира потпуна социјална глухоћа кабинета Александра Џомбића, који је посегнуо за  бесплатних 150 киловати мјесечно, колико су најсиромашнији могли очекивати од Владе РС.

            Прво им је тај износ у трећем кварталу 2010. године преполовљен а након тога и потпуно укинут уз образложење да тог новца у буџету нема иако је он, по званичним тврдњама, стабилан.

            Посланици СДС-а у Народној скупштини РС у више наврата су тражили од Владе да покаже бар минимум бриге за ту категорију грађана указујући на чињеницу да та средства постоје у знатно већем обиму али се покраду управо на крађи електричне енергије.

           Све је било узалуд док нису дошли избори а то је вријеме када се СНСД сјети и оних на које није мислио годинама.

           Зато је данас у својству активног актера изборне кампање министар индустрије, енергетике и рударства РС Жељко Ковачевић најавио да је Влада управо данас одобрила субвенцију социјално угроженим у износу од 120 киловат сати утрошене електричне енергије.

           Међутим, 8,5 милиона КМ за пола године субвенције издвојити ће се из добити „Електропривреде РС“, а не из буџета, јер ту пара нема.

           Грађани  које ће добити помоћ су пензионери с најнижим примањима, корисници додатка за дјецу и материнског додатка те корисници сталне новчане помоћи.

            Али исплата ће услиједити у пола изборне кампање, 15. септембра не би ли се сиротиња сјетила својих „добротвора“ на дан избора.

            Током 2008. субвенционисану електричну енергију у РС имало је 31.000 социјално угрожених грађана, а двије године касније тај број је увећан на 43.000.

            У међувремену, с продубљивањем економске и социјалне кризе, растао је и овај број људи који су запали у огромне егуистенцијалне проблеме тако да се број сиротиње под овом влашћу увећао чак до срамне цифре од  50.000 домаћинстава који  испуњавају услове ниског стандарда којима је дефинисано кориштење права на субвенционисану струју.

            Од ове поразне чињенице нема увјерљивијег доказа о резултатима ове власти.