Новгородска птица среће

У архитектонском простору Господина Великог Новгорода, како према историјској традицији често називају овај град, популарна у Европи градска скулптура делује органски. И то без обзира на суседство са вредним споменицима древног руског неимарства 11-17 века. Нове скулптуралне творевине придају Новгороду старом 1153 године додатни савремени шарм.

Скулптурална композиција са рајском птицом постављена је на главном градском кеју, који носи име чувеног новгородског кенза и староруског војковође Александра Невског. Она представља позлаћени кавез висок 2 метра из којег загонетно гледа на свет птица Сирин, а изнад ње је плашљиво села малена птичица плаве боје. Тако је оригинално оваплотио идеју обичне људске среће 32-годишњи новгородски скулптор Вјачеслав Смирнов. Аутор је назвао своје дело Срећа.

Скулптурална композиција спаја у себи два бајковита лика. Један је затворена у кавез, лишена гласа митска птица Сирин. У средњовековним руским легендама она је сматрана волшебном: слетала је на Земљу и певала песме среће, радости. Али врло често од њене песме људи су губили разум. Други лик је неугледна, помало смешна Плава птица – која симболише слободу и непредвидивост исте те среће. Основна мисао композиције је да је човек, затворивши свог Сирина у кавез и самим тим осигуравши себе од привидне среће, у стању да види и осети праву срећу.

У старим руским легендама, наставља Вјачеслав Смирнов, Сирин обично је представљена заједно са другом рајском птицом – Алконостом, која, како се сматра, пева песме туге. У западноевропској митологији Сирин је оваплоћење несрећене душе. Скулптурална композиција са птицом Сирин је већ 11. нови туристички објекат који хармонично делује међу новгородским црквама, манастирима, одбрамбеним објектима и другим знаменитостима.

Прва градска скулптура у Великом Новгороду појавила се пре три године. Фигура девојке туристкиње која је скинула ципела и села на оградицу моментално је постала популарна међу становницима Новгораода и гостима. Исто тако хармоничне су у градској средини и друге скулптуралне композиције, на пример ганзејски знак. Ради се о томе што је Велики Новгород одиграо велику улогу у формирању руске државе. Неколико векова он је био карика између Европе и Русије. У традицијама средњовековне Ганзе коју сматрају праликом савременог јединственог европског тржишта, 1980. је настао Нови Ганзејски савез. Сада он спаја више од 160 градова из 15 земаља Европе, укључујући и Велики Новгород